U naglom pomaku udesno, koaliciona vlada će uključiti ekstremiste s krajne desnice čiji su ciljevi slabljenje nezavisnosti pravosuđa i dalje učvršćivanje okupacije palestinskih teritorija, prenosi Radio slobodna Evropa ocene svetskih medija.

Netanjahu je rekao da je u koalicionim pregovorima dogovorio sledeću vladu, za koju se očekuje da će biti najdesnija administracija u istoriji jevrejske države, ističe Fajnenšel tajms (The Financial Times).

Nova vlada je, ukazuje Fajnenšel tajms, već oblikovana kao najkontroverznija Netanjahuova vlada pošto uključuje antiarapske ultranacionaliste i samoproglašene homofobe.

Netanjahu je još ranije ovog meseca izazvao negodovanje nakon što je imenovao Avija Maoza, ekstremnog religioznog nacionalistu poznatog po svojim anti-LGBT stavovima, na mesto zamenika ministra nadležnog za nastavne planove i programe u sekularnim školama.

Prošlomesečni izbori doneli su neočekivano jasnu većinu za Netanjahuovu stranku Likud i njene jevrejske ultraortodoksne i krajnje desničarske saveznike, što je omogućilo političarima s ekstremističke margine ulazak u mejnstrim.

Netanjahuu se i dalje sudi po optužbama za mito, prevaru i izneverivanje poverenja. On tvrdi da je nevin, ali pravni i politički analitičari spekulišu da bi mogao da pokuša da prekine suđenje ili da u potpunosti poništi optužnice, putem novih zakona u parlamentu.

Formiranjem najekstremnije desne vlade u istoriji Izraela, Netanjahu je dao neviđeni deo vlasti svojim krajnje desničarskim i ultraortodoksnim saveznicima, koji su obećali da će sprovesti dalekosežne zakonske promene, piše Vašington post (The Washington Post).

Iako većina koalicionih sporazuma o kojima su pregovarali Netanjahu i njegovih šest koalicionih partnera nisu finalizovani, nova vlada je već izazvala zabrinutost među Izraelcima i u međunarodnoj zajednici zbog zakona koji bi trebalo da daju prioritet jevrejskom karakteru Izraela u odnosu na demokratski karakter zemlje.

Religiozni cionistički blok, sastavljen od krajnje desnih stranaka nekada na margini, koji je vratio Netanjahua na vlast, tražio je ukidanje gej parade u Jerusalimu, povećanje finansiranja ultraortodoksnoj jevrejskoj manjini i promene pravosudnog sistema.

Krajnje desni blok je takođe tražio legalizovanje izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali kako bi se operativno, ako ne i legalno, postavio teren za izraelsku aneksiju sporne teritorije, što bi, kako ocenjuje list, označilo kraj za mogućnost takozvanog “rešenja dve države”, prema kojem bi palestinska država postojala uz Izrael.

Radikalni političar i naseljenik sa Zapadne obale Itamar Ben-Gvir, koji je osuđen za rasizam i kojem je zabranjeno da služi u izraelskoj vojsci zbog svog aktivizma u ekstremističkim organizacijama, biće ministar nacionalne bezbednosti. Portfelj s proširenim ovlašćenjima će mu omogućiti da ostvari kontrolu bez presedana nad izraelskom policijom i snagama koje deluju na okupiranoj Zapadnoj obali.

On je takođe među predlagačima zakona koji bi omogućio parlamentarnoj većini da preglasa odluke Vrhovnog suda, koji često presuđuje u korist ljudskih prava i protiv širenja naselja na Zapadnoj obali. Sud se takođe dugo smatrao poslednjim liberalnim bastionom u zemlji koja se oštro krenula udesno u poslednje dve decenije.

Novom vladom Izrael naglo ide udesno, ocenjuje Gardijan, ukazujući da je predložena reforma pravosuđa eufemizam za slabljenje Vrhovnog suda i podele vlasti.

Kao naznaka buduće politike, parlament je u sredu, 21. decembra, usvojio zakon koji će u velikoj meri proširiti ovlašćenja nad policijom budućeg ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira, šefa stranke Jevrejska moć i učenika pokojnog antiarapskog rabina Meira Kahanea.

Kahane se zalagao za zamenu izraelskog sistema sistemom zasnovanim na jevrejskom zakonu. Ben-Gvir, koji je osuđen za podsticanje na rasizam i podršku terorizmu, rekao je tokom kampanje da je napustio neke od Kahaneovih stavova, ali mnogi veruju da je to rekao da bi privukao veći broj birača.

S druge strane, Netanjahu je kritikovan da je popustio pred radikalnom desnicom kako bi obezbedio usvajanje zakona koji menjaju pravosudni sistem s ciljem da se odbace sudski procesi protiv njega zbog korupcije koji bi mu mogli doneti zatvorsku presudu.

Dogovor koji je Netanjahu postigao s koalicionim partnerima doneće Izraelu prvi put od 2019. ideološki kohezivnu vladu, ali to neće nužno obezbediti političku stabilnost, ukazuje Njujork tajms (The New York Times) na ocene analitičara.

Dok postoji zabrinutost da će nova vlada ojačati jevrejski karakter Izraela i udaljiti ga od liberalne demokratije, članovi koalicije uprkos relativnoj homogenosti često su se razilazili oko politike tokom pregovora i trebalo im je više od šest nedelja da formalizuju dogovor.

Znak poteškoća u postizanju dogovora je i, ističe list, to što je Netanjahu najavio sporazum samo nekoliko minuta pre krajnjeg roka u ponoć u sredu uveče.

S druge strane, piše Njujork tajms, formiranje nove Netanjahuove vlade stavilo je zemlju na put ka ustavnom sukobljavanju vlade i pravosuđa.

Netanjahu, kome se sudi za korupciju, negira da namerava da iskoristi položaj da utiče na suđenje, ali su se drugi članovi koalicije obavezali da će legalizovati neka od krivičnih dela za koje je optužen i smanjiti uticaj državnog tužioca, koji nadgleda njegovo krivično gonjenje.

Poslanici koalicije takođe su predložili smanjenje uticaja Vrhovnog suda i sudskog nadzora nad odlukama parlamenta, kao i potencijalno olakšavanje vladi da donosi zakone koji bi se ranije smatrali neustavnim.

Izraelska desnica dugo je prikazivala Vrhovni sud kao neizabrano telo koje nepravedno poništava odluke izabrane vlade, dok pristalice tog suda u njemu vide bedem protiv erozije liberalno-demokratskih vrednosti i prava manjina.

Netanjahu je odbacio ove zabrinutosti, obećavajući da će obuzdati svoje partnere i zauzeti oprezan pristup reformi pravosuđa. On je tražio od kritičara da sude na osnovu njegovog dosadašnjeg rada na funkciji premijera od 1996. do 1999. i od 2009. do 2021.