Evropski lideri su početkom ove sedmice požurili da potpišu nekoliko ugovora o snabdevanju energentima, što je dio šireg, višemesečnog napora starog kontinenta da smanji svoje oslanjanje na isporuke iz Rusije, napisao je Volstrit džurnal.

Dva sporazuma o isporukama gasa i jedan o isporukama dizela koji su ili potpisani ili najavljeni 18. jula, rezultat su, ukazuje američki list, diplomatskih aktivnosti evropskih lidera nekoliko dana pre planiranog ponovnog pokretanja gasovoda od Rusije do Evropske unije.

Gasovod je isključen zbog rutinskog održavanja i trebalo bi da se pokrene krajem sedmice. Međutim, dodaje Volstrit džurnal, evropski zvaničnici i rukovodioci zabrinuti su da će Rusija umesto toga ostati isključena ili raditi sa smanjenim kapacitetom. U tom slučaju, dodaje list, Evropa bi morala uložiti dodatne napore da napuni svoje skladište gasa do udobnih nivoa pre zime.

Ističući hitnost različitih napora Evrope da pronađe alternative, Međunarodna agencija za energetiku (IAE) upozorila je 18. jula, na smanjenje opskrbe gasom ove zime uzrokovano smanjenim isporukama iz Rusije.

Izvršni direktor agencije Fatih Birol rekao je da se Evropa suočava sa realnom mogućnošću da Rusija odluči da u potpunosti prekine svoje isporuke gasa.

EU se trudi da zameni otprilike 155 milijardi kubnih metara gasa koji je uvezla iz Rusije prošle godine, ističe Volstrit džurnal, dodajući da je prošle godine, oko 40 odsto ukupne potrošnje gasa u EU dolazilo iz Rusije.

Iako je Rusija godinama bila najvažniji evropski izvor prirodnog gasa, sada postoji čvrsta odluka Brisela da se to promeni te su lideri Evropske unije potpisali 18. jula novi sporazum o gasu s Azerbejdžanom, koji je već bio na putu da poveća isporuke u region, ističe CNBC.

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen i evropski šef energetike Kadri Simson boravili su 18. jula u Bakuu kako bi finalizirali dogovor. Komisija je u saopštenju navela da se Azerbejdžan obavezao na isporuku najmanje 20 milijardi kubnih metara u EU godišnje do 2027. godine.

Azerbejdžan, koji graniči sa Gruzijom, Turskom, Jermenijom, Rusijom, Iranom i Kaspijskim morem, počeo je da izvozi prirodni gas u Evropu preko Transjadranskog gasovoda krajem 2020. godine. Tada je Azerbejdžan saopštio da planira da pošalje 10 milijardi kubnih metara gasa u Evropu svake godine, uglavnom u Italiju, ali i u Grčku i Bugarsku.

Međunarodna agencija za energetiku je u martu napomenula da bi Azerbejdžan mogao da odigra značajnu ulogu jer Evropa želi da smanji svoj uvoz gasa iz Rusije. Neki analitičari, međutim, dovode u pitanje pouzdanost Azerbejdžana kao dobavljača.

Ipak, ističe CNBC, Evropa je u trci s vremenom da smanji svoju zavisnost od Rusije, dok je ukupno 12 zemalja EU direktno pogođeno dosadašnjim smanjenim izvozom gasa iz Rusije.

Dan nakon što je italijanski premijer Mario Dragi posetio Alžir, dve partnerske zemlje potpisale su 19. jula ugovor od četiri milijarde dolara za isporuku „značajne količine gasa“, kako je najavio predjednik Alžira Abdelmadžid Tebun, piše Asošiejtid pres.

U Alžiru, nekoliko italijanskih ministara potpisalo je niz memoranduma o razumevanju u oblastima od farmaceutskih proizvoda, istraživanja, antikorupcijskih napora, sigurnosti, kao i energetike.

Kada je Dragi pre tri meseca posetio Alžir, postignut je veliki dogovor između alžirskog energetskog giganta Sonatrak i italijanske energetske kompanije Eni o povećanju izvoza gasa. jevovod koji prolazi kroz Tunis i ispod Mediterana do Sicilije je ključni kanal u ovoj strategiji, naglašava AP.

Osvrćući se na taj dogovor, italijanski premijer je izrazio zadovoljstvo što je došlo do „ubrzanja onoga što je bilo predviđeno“ za alžirsko-italijansku energetsku saradnju naglasivši da su takvi dogovori značajni i za Italiju i za Evropsku uniju.

Pre rata, ukazuje AP, Rusija je Italiji isporučivala oko 29 milijardi kubnih metara gasa godišnje, u poređenju sa oko 23 milijarde iz Alžira. Već ove godine, Alžir je isporučio 13,9 milijardi kubnih metara u Italiju preko Transmediteranskog gasovoda, što je povećanje od 113 posto u odnosu na prognoze.

Alžir je 15. jula najavio povećanje planiranih zaliha za naredne mesece za četiri milijarde kubnih metara, piše Asošiejtid pres, naglasivši da se Italija takođe obraća drugim zemljama kako bi osigurale alternativne izvore, uključujući Azerbejdžan, Katar, Kongo, Angolu i Mozambik.

Francuska je u ponedjeljak osigurala nove isporuke energenata iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nakon razgovora predsjednika Emanuela Makrona i čelnika te zalivske države šeika Muhameda bin Zajeda al-Nahjana u Parizu, ističe Frans24.

„U trenutno neizvesnom energetskom kontekstu, ovaj sporazum će utrti put za stabilan dugoročni okvir za saradnju, otvarajući put za nove industrijske ugovore“, navodi se u saopštenju francuske vlade.

Lideri država potpisali su sporazum između francuskog energetskog giganta Total Energies i državne naftne kompanije UAE ADNOC „o saradnji u oblasti snabdijevanja energijom“.

Makronovi pomoćnici su pre sastanka rekli da Francuska želi da osigura dizel od te strateške bliskoistočne zemlje, dok su diplomatski savetnici šeika Muhameda naglasili kako UAE nastoje da preusmeriti svoje zalihe prema Evropi.

Međutim, ukazuje francuski medij, na potpisivanje ovog sporazuma reagovala je organizacija Hjuman rajts voč ukazujući na „užasno stanje ljudskih prava u UAE“, uključujući represiju političke opozicije i diskriminaciju LGBTQ zajednice.

Grupa za ljudska prava HRW kritikovala je i sporazum EU s autokratskim liderom Azerbejdžana o povećanju isporuke gasa u narednih pet godina, ističe Gardijan, dodajući da su drugi aktivisti takođe optužili EU da potkopava svoje klimatske ciljeve, istovremeno obogaćujući autokrate.

Stojeći uz predsednika Ilhama Alijeva, predsednica Evropske komisije Fon der Lajen je u ponedeljak izjavila da se EU diverzifikuje u odnosu na Rusiju i okreće se „ka pouzdanijim partnerima od povjerenja“.

Alijev, koji je, kako ističe list, tokom 19 godina na vlasti predsedavao raširenom korupcijom i represijom nad aktivistima i nezavisnim medijima, opisao je memorandum o razumevanju sa EU kao „mapu puta za budućnost“.

Iz Hjuman rajts voča smatraju da EU nije trebalo da potpiše memorandum, bez insistiranja na političkim reformama: oslobađanju desetina političkih zatvorenika i izmenama zakona koji snažno ograničavaju nevladine organizacije i medije.

Azerbejdžan koristi naftu i gas „da bi ućutkao EU o pitanjima osnovnih prava“, rekao je vršilac dužnosti direktora u HRW za Evropsku uniju Filip Dam naglasivši kako EU ne treba da kaže da je zemlja pouzdana kada ograničava aktivnosti grupa civilnog društva i slama političko neslaganje“.

Prema podacima Hjuman rajts voča, skoro 40 opozicionih lidera, novinara i lidera civilnog društva pušteno je iz zatvora u martu, ali desetine drugih su i dalje nezakonito zatvoreni, a prijavljeno je i više slučajeva torture i zlostavljanja u pritvoru.

Direktorka kancelarije Amnesti internešenela u Briselu, Iv Gedi kazala je da ruska agresija protiv Ukrajine „služi kao podsetnik da su represivni i neodgovorni režimi retko pouzdani partneri i da je privilegovanje kratkoročnih ciljeva na štetu ljudskih prava recept za katastrofu.“