Manjinsku vladu Kristersona, koga je parlament juče izabrao za premijera, čine njegova Umerena stranka, Hrišćanske demokrate i Liberali, a izvršnu vlast podržava i antiimigraciona partija Švedske demokrate, koja je ranije bila na ekstremno desnim pozicijama.

Nova vlada predstavlja oštar zaokret udesno za zemlju u kojoj je Švedska socijaldemokratska radnička partija, stranka levog centra, bila na vlasti prethodnih osam godina.

Kristerson je danas pred poslanicima obećao reviziju krivičnog zakona i šira ovlašćenja policije u borbi protiv kriminalnih bandi koje su poslednjih godina postale moćnije i nasilnije.

“Nijedna druga zemlja u celoj Evropi nema trend nasilja kao Švedska, uz 53 smrtonosne pucnjave od početka godine. Vlada sada počinje najveću ofanzivu protiv organizovanog kriminala u švedskoj istoriji”, kazao je 58-godišnji Kristerson.

On je obećao i “promenu paradigme” imigracione politike, označavajući definitivan kraj višedecenijske liberalne imigracione politike, čije je zaoštravanje započeto već za vreme prethodne socijaldemokratske vlade.

Naveo je da je imigracija u Švedsku postala “neodrživa” i dodao da je to rezultiralo lošom integracijom, nezaposlenošću, nesigurnošću i drugim problemima.

Oko 20 odsto od 10 miliona stanovnika Švedske rođeno je u inostranstvu, i mnogi od njih su izbeglice iz ratom razorenih zemalja, uključujući Siriju, Irak, Avganistan i Somaliju.

Stavovi prema imigraciji su postali tvrđi u Švedskoj poslednjih godina, što je doprinelo usponu stranke Švedske demokrate, koja će zahvaljujući podršci Kristersonovom kabinetu moći da utiče na vladinu politiku u oblastima kao što su imigracije i pravosuđe.

Sa druge strane, opozicioni političari levog centra optužuju Kristersonovu koaliciju da urušava međunarodnu reputaciju Švedske kao tolerantne i gostoljubive nacije.

Kad je reč o energetici, Kristerson je nagovestio povećanje upotrebe nuklearne energije, za razliku od prethodnih vlada koje su težile okončanju njenog korišćenja.

Novi premijer je rekao da će cilj u proizvodnji električne energije biti promenjen sa “100 odsto obnovljivih izvora energije” na “100 odsto bez fosilnog goriva”, što ostavlja prostor za nuklearnu energiju.

Kristerson podržava nastojanja Švedske i susedne Finske da postanu članice NATO-a. On je danas rekao da će se njegova vlada držati sporazuma koji je prethodna postigla sa Turskom, o ukidanju podrške kurdskim grupama koje Ankara optužuje za terorizam. Kao uslov za prihvatanje ulaska Švedske i Finske u NATO, Turska je postavila obračun sa pripadnicima kurdskih grupa koji žive u nordijskim zemljama.

U novoj vladi Švedske su 24 ministra, od kojih je 13 iz Umerene stranke, šest iz Hrišćanskih demokrata i pet iz Liberala.

Ministar spoljnih poslova je šef poslaničke grupe Umerene stranke Tobijas Bilstrom. Liderka demohrišćana Eba Buš imenovana je za ministarku energetike, dok je 25-godišnja funkcionerka Liberala Romina Purmoktari ušla u istoriju kao najmlađa ministarka u vladi Švedske. Ona će voditi resor za klimu i životnu sredinu.

Na izborima 11. septembra, Umerena stranka je bila treća sa 19,1 odsto glasova, Hrišćanske demokrate su osvojile 5,3 odsto, a Liberali 4,6 odsto. Švedske demokrate su zauzele drugo mesto sa 20,5 odsto glasova, dok su sada opozicione socijaldemokrate bile ubedljivo prve sa 30,3 odsto glasova.