Zapadni partneri ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nastavljaju da šalju naoružanje i obaveštajne podatke kako sadašnja ofanziva ne bi posustala suočena sa svim izazovima oko snabdevanja ljudstvom, gorivom i municijom.

Vašington ne želi neprijatna iznenadjenja. Rat nije završen. Prilikom nedavne posete Kijevu, američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) najavio je 2,2 milijarde dolara nove vojne pomoći Ukrajini, ali i za 18 drugih zemalja za koje se smatra da su u opasnosti od neke eventualne buduće ruske agresije.

Ostatak će podeliti Albanija, BiH, Bugarska, Crna Gora, Češka, Estonija, Gruzija, Grčka, Kosovo, Letonija, Litvanija, Moldavija, Poljska, Rumunija, Severna Makedonija, Slovačka i Slovenija, dodaje se u opširnom komentaru.

Na spisku je osam država jugoistočne Evrope, od kojih je pet sa Zapadnog Balkana što potvrdjuje pojačanu zainetresovanost SAD za region u kome je Rusija poslednjih godina značajno ojačala svoj uticaj, naveo je novinar.

Na spisku nema Srbije, jer Amerikanci vojno-finansijski pomažu samo osvedočene saveznike. Upadljivo na spisku nedostaje Turska, iako se radi o drugoj najvećoj armiji unutrar NATO. Režim Redžepa Tajipa Erdogana je poslednjih godina pokazao da nije pouzdan saveznik. Kupovao je ruske raketne sisteme S-400.

Nema ni još jedne članice NATO, Madjarske, čiji premijer Viktor Orban ne prestaje da koketira sa Putinom otvoreno iritirajući zapadne partnere dok ne odustaje od promocije svog autoritarnog koncepta „neliberalne demoktratije“.

Isto važi i za Srbiju koja je uz Belorusiju i dalje jedina evropska zemlja koja je odbila da se pridruži zapadnim kaznenim merama Rusije. Uz Tursku je jedina koja održava avio saobraćaj sa Moskvom. Jeste Beograd u Generalnoj skupštini UN glasao za osudu ruske agresije, ali je posle toga u Savetu Evrope odbio da podrži rezoluciju sličnog sadržaja.

Blinkenova lista je jasna poruka Beogradu, ukoliko hoće da je čita, dodaje se u komentaru.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.