Putem tih tužbi se šalje poruka svim medijima i novinarima podstičući kod njih autocenzuru i ugrožavajući osnovna prava na slobodu izražavanja, dodao je NUNS.

Tuženima se postavljaju nerazumni i nesrazmerni zahtevi, uglavnom finansijski, a podnosioci tužbi obično odugovlače postupke, čineći svakodnevne borbe novinara još težim i složenijim, podseća se.

U godišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2023., u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja, konstatuje se da je došlo do porasta broja tužbi koje imaju SLAPP karakter, a usmerene su prema novinarima i medijima u Srbiji.

Navodi se i da su postupke najčešće pokretali članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, podseća NUNS.

Prema izveštaju Koalicije protiv SLAPP tužbi u Evropi (CASE) iz 2023, koja se bori protiv ovakvih zloupotreba pravnog sistema, Srbija se nalazi na desetom mestu u Evropi sa 28 zabeleženih SLAPP tužbi, dodaje se.

Pravnim okvirom Srbije, SLAPP kao pojava nije zakonom regulisana, ali postoje mehanizmi koji bi mogli da se primene na SLAPP postupke, naveo je NUNS.

“To je u domaćem zakonodavstvu ‘zloupotreba procesnih ovlašćenja'”, kazala je za Dosije o medijima advokatica Kruna Savović.

Dodala je da se u praksi nije susretala sa tim da je neko od sudija primenio mehanizme iz dosadašnjih propisa i da je neki slučaj ocenio kao takav.

Ukazala je da su pojedine sudije pod tim nazivom unosile u zapisnike, odnosno u iskaze tuženih, tu pojavu, međutim, nije jasno šta se dalje radi sa takvom ocenom.

Imajući u vidu te nedostatke, Savović misli da bi bilo dobro da sudije veću pažnju posvete javnom interesu, tako što će u presudama posebnu pažnju posvetiti ispitivanju da li je, odnosno zašto je određena informacija bila od značaja za javnost.

“Dakle, da se u fokus stavlja pravo građana da budu informisani o određenoj temi i da iz tog ugla dalje ispituju ograničenja koja će uvoditi, da li je to ograničenje slobode govora neophodno, da li je srazmerno i tako dalje”, kazala je ona.

Kao trenutno rešenje vidi to “da se sa procesne strane vodi računa da li je pravo da neko podnese tužbu zloupotrebljeno i sa druge strane, da se u fokus stavi javni interes”.

“Da se javni interes ne gubi iz vida, jer novinar ima pravo da, naravno, iznosi svoje mišljenje, ali sloboda izražavanja podrazumeva i pravo javnosti da bude informisana”, kazala je.

Evropski parlament je krajem februara usvojio Direktivu protiv SLAPP tužbi koja postavlja minimalne standarde i namenjena je zaštiti novinara i medija od neosnovanih sudskih sporova.

Najvažnija rešenja koja je donela ova direktiva se odnose na ubrzanu proceduru za odbacivanje predmeta u najranijoj fazi i mogućnost da se od tužioca traži da plati procenjene troškove postupka, uključujući pravno zastupanje okrivljenog i naknadu štete.

U Srbiji ova direktiva neće biti primenjena jer Srbija nije članica Evropske unije, naveo je NUNS.

Početkom aprila je Savet Evrope usvojio Preporuku za suzbijanje SLAPP tužbi koja ih definiše kao pravne radnje koje služe za uznemiravanje ili zastrašivanje, ograničavajući slobodno izražavanje o pitanjima od javnog interesa.

Cilj Preporuke je zaštititi sve učesnike u javnim debatama, uključujući novinare, organizacije civilnog društva i aktiviste.

Preporuka navodi deset indikatora SLAPP tužbi i poziva države članice da ojačaju zakone i politike protiv SLAPP tužbi, razviju mere podrške žrtvama i edukativne programe.

Srbija bi kao članica Saveta Evrope trebalo da primeni ove preporuke, naveo je NUNS.