Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsetili su da su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) na železničkoj stanici u Štrpcima u Bosni i Hercegovini, iz voza na relaciji Beograd – Bar izveli 20 putnika i potom ih ubili.

Ubijeno je 19 državljana SRJ i jedno NN lice, a medju njima 18 su bili Bošnjaci, a jedan je bio Hrvat, i svi su živeli u Srbiji i Crnoj Gori. Najstarija žrtva imala je 59, a najmladja 16 godina.

„Do danas su pronadjeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronadjeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Iljaza Ličine nadjeni su u istom jezeru 2010. godine. Ostale žrtve se i dalje nalaze u evidencijama nestalih“, navodi se u saopštenju.

Podseća se da su za taj zločin do sada pravosnažno osudjene samo dve osobe, Nebojša Ranisavljević na kaznu zatvora od 15 godina i Mićo Jovičić na petogodišnju zatvorsku kaznu.

Za zločin u Štrpcima trenutno se vode postupci pred Sudom BiH protiv osmorice optuženih, a pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u toku je postupak protiv petorice.

„Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, do danas ne uspevaju da dobiju status članova porodica civilnih žrtava rata koji bi im omogućio skromnu materijalnu podršku, kao i priznanje patnji koje su preživeli“, upozorile su nevladine organizacije.

Dodaje se da je lokalna samouprava u Prijepolju podigla 2009. godine spomen-obeležje posvećeno devetorici ubijenih iz Prijepolja i dodelila simboličnu novčanu pomoć njihovim porodicama, dok lokalni zvaničnici učestvuju u organizaciji i obeležavanju godišnjice otmice.

„Ovo je jedan od retkih pozitivnih primera odnosa institucija Srbije prema žrtvama iz manjinske etničke zajednice. Medjutim, žrtve ovog zločina, kao i druge nesrpske žrtve oružanih sukoba 1990-tih godina, ostaju nevidljive u praksama memorijalizacije na državnom nivou“, ocenjuje se u saopštenju.

Digitalna arhivska kolekcija „Zločini u Sandžaku 1990-tih godina“, koju je izradio Fond za humanitarno pravo, prikazuje kako su etnički incidenti koji su se u to vreme dogodili u Sandžaku, dobili sistemski karakter i prerasli u ratne zločine kao što su otmice, mučenja i ubistva.