Predstavljajući godišnji izveštaj norveških obaveštajnih službi o proceni rizika,  šef Vojne obaveštajne službe Nils Andreas Stensones je rekao da bi Ukrajini bila potrebna “znatna” vojna pomoć Zapada da bi mogala da se nada da će preokrenuti situaciju na frontu.

“U ovom ratu Rusija je sada u jačem položaju nego pre godinu dana i na putu je da preuzme vođstvo”, rekao je Stensones novinarima.

On je rekao da bi Rusija mogla da mobiliše tri puta više vojnika nego Ukrajina, da se Moskva bolje prilagođava sankcijama nego što se predviđalo i da je njena industrija sada sposobna da prozvodi municiju, borbena vozila, dronove i rakete koji omogućavaju ruskim snagama da se bore tokom cele godine.

Stensonen je rekao da Rusija ima vojnu pomoć Severne Koreje, Irana, Belorusije i Kine koja nije Moskvi dala oružje, ali je ruskoj industriji naoružanja dala mašine, vozila, elektroniku i rezervne delove.

“Da bi ukrajinske snage mogle da se brane i ponovo preuzmu inicijativu u ratu bila bi potrebna znatna pomoć Zapaa u naoružanju”, rekao je on i naveo potrebe za municijom, oružjem dugog dometa, protiv-vazduhoplovnom odbranom, tenkovima i borbenim avionima.

Norveška je sa Danskom i Holandijom jedna od evropskih zemalja koja se angažovala da će Ukrajinu snabdeti lovcima F-16 koje Kijev od saveznika odavno traži.

“Norveška i Evropa treba da budu spremne da preuzmu više odgovornosti da osiguraju sopstvenu bezbednost i bezbednost saveznika”, rekao je norveški ministar odbrane Bjorn Arlid Gram.

To što SAD koje su bile glavni izvor vojne pomoći Kijevu od početka ruske invazije u februaru 2022, ne mogu da usvoje novi paket pomoći zbog blokade u Kongresu, i mogući povratak Donalda Trampa u Belu kuću, stvaraju novi pritisak na Evropljane da budu odgovorniji – piše Frans pres.