Pošto je 2022. zabeležila drugi po veličini deficit u budžetu od raspada Sovjetskog Saveza, ove godine bi Rusija mogla da ima još veći manjak usled novih povećanja troškova za finansiranje svoje ratne mašinerije, ali i sankcija Zapada koje u potpunosti stupaju na snagu, prenosi radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Ruski ministar finansija Anton Siluanov rekao je 10. januara da je budžetski deficit u 2022. dostigao 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što prema oceni Rojtersa odražava teret rata u Ukrajini na ruske državne finansije.

Pre pokretanja invazije na Ukrajinu 24. februara prošle godine, Rusija je planirala suficit u budžetu od jedan odsto BDP-a. Još u septembru, Putin je predviđao suficit od blizu 500 milijardi rubalja.

Međutim, Siluanov je rekao da je deficit dostigao 3.300 milijardi rubalja (47,45 milijardi dolara).

Siluanov je krajem prošlog meseca priznao da bi zapadna ograničenja na cenu ruske nafte mogla da povećaju budžetski deficit Rusije u 2023. godini.

Pod naporom finansiranja svoje ratne mašinerije, Rusija je zabeležila drugi po veličini budžetski deficit od raspada Sovjetskog Saveza, ukazuje Njujork tajms.

Ruski prihodi su porasli za 2.800 milijardi rubalja u 2022. godini, ili za oko 40 milijardi dolara, ali to nije bilo dovoljno da se pokrije brz rast rashoda, koji su naglo porasli za 6.400 milijardi rubalja, ili oko 92 milijarde dolara, rekli su zvaničnici.

Vladini zvaničnici predstavili su ekonomsku situaciju kao pozitivnu.

Premijer Mihail Mišustin rekao je da “u celini gledano, ti pokazatelji nisu loši”, dok je ministar finansija Siluanov, bez spominjanja rata rekao da je ruska vlada ispunila ciljeve “uprkos geopolitičkoj situaciji, ograničenjima i sankcijama”.

Ipak, ističe Njujork tajms, u postsovjetskom periodu od deficita u 2022. veći je bio samo manjak 2020. kada je izbila pandemija korona virusa.

Mada su posle početka ruske invazije na Ukrajinu mnogi stručnjaci predvideli katastrofalan kolaps privrede zemlje usled sankcija Zapada i drugih restriktivnih mera, ruska ekonomija je imala rezultate iznad očekivanja, podstaknuta visokim cenama sirovina.

Uz to, navodi Njujork tajms, neke sankcije, poput ograničenja od 60 dolara po barelu na cenu ruske nafte, uvedene su kasnije tokom godine, usled čega nisu imale veći efekat na privredu Rusije.

Rat u Ukrajini košta Rusiju više nego što je dobila rekordnim prihodima od nafte i gasa, piše Fajnenšl tajms, navodeći da je zvanično priznanje pogoršanja javnih finansija usledilo uprkos visokim cenama energenata i mogućnosti Moskve da preusmeri izvoz nafte u Aziju.

Budžetski prihodi su u 2022. porasli za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je ukupna potrošnja porasla za 26 odsto, ukazuje britanski list, dodajući da detalji budžetske potrošnje za 2022. nisu javno dostupni jer ih je Ministarstvo finansija u junu klasifikovalo kao državnu tajnu zbog “pritiska SAD, EU i drugih neprijateljskih zemalja na Rusiju”.

Moskva je pokrila deficit preusmeravanjem novca iz državnog Fonda nacionalnog blagostanja, pozajmicama i uvođenjem jednokratnog poreza na dobit Gasproma, državnog gasnog monopoliste.

Konzervativna fiskalna politika Rusije je pomogla u stabilizaciji njene fiskalne situacije, navodi Fajnenšel tajms, uz ocenu da će zapadne sankcije, koje će u potpunosti stupiti na snagu ove godine, dodatno opteretiti budžetske finansije.

Vrednost ruske referentne nafte Ural sada je ispod 40 dolara, što je znatno manje od 70 dolara koliko je utvrđeno u ruskom zakonu o budžetu za 2023. Stručnjaci ocenjuje da bi se Rusija, ako prosečna cena ruske nafte ove godine bude oko 60 dolara po barelu a potrošnja ostane po planu, mogla suočiti s deficitom od oko 4,5 odsto BDP-a.

Ruski zakon o budžetu, ukazuje Fajnenšl tajms, predviđa da će potrošnja za odbranu u zemlji i inostranstvu porasti za 3.500 milijardi rubalja (50 milijardi dolara) na 30 odsto ukupne državne potrošnje u 2023.

Ruski deficit ove godine od 47,3 milijarde dolara, usled visokih troškova rata u Ukrajini i posledica zapadnih ekonomskih sankcija, u oštrom je kontrastu sa suficitom od 6,7 milijardi dolara u 2021, ističe Vašington post.

S rastom rashoda u 2022. od skoro 26 odsto, očigledno usled troškova za vojsku, objavljeni podaci nude otrežnjujuću sliku ekonomskih troškova Putinove odluke da pokrene invaziju na Ukrajinu koje je Kremlj nastojao da minimizira, navodi list, dodajući da se očekuje da će troškovi, “u krvi i zlatu”, još više porasti ove godine.

Ruski poslovni list RBC prenosi da se očekuje da će vojna potrošnja u 2023. skočiti za skoro 5.000 milijardi rubalja, odnosno 71 milijardu dolara, dok Moskva pokušava da parira oružju koje Ukrajini doniraju SAD i drugi zapadni saveznici Kijeva.

Takođe se očekuje se da će ruski troškovi za bezbednost i sprovođenje zakona porasti za skoro isti iznos, što, prema navodima Vašington post, verovatno signalizira zabrinutost Kremlja da bi rat mogao da izazove nemire.

Nakon što je Rusija prošle godine zahvatila u svoj fond za crne dane i nametnula Gaspromu jednokratni porez na ekstra dohodak, Vašington post navodi da sada postoje izveštaji da Moskva planira “mobilizaciju prihoda” i da bi mogla da pritisne državne kompanije da daju više novca za finansiranje ratnih operacija, uključujući predlog da se uvede jednokratni namet proizvođačima đubriva i uglja.