“Naše firme moraju da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, bilo da su izvoznici ili su uključeni u dobavljačke lance ino partnera. Sa druge strane, banke će promeniti svoje metodologije analize rizika zbog ESG standarda, EU taksonomije i drugačijih poslovnih modela kompanija, kao i zbog izmenjene regulative. Pritisak na kompanije da poslovanje prilagode zelenoj agendi, dolaziće i od strane kupaca i potrošača koji takođe ubrzano menjaju svest”, rekao je Vesović.

Dodao je da privreda ima još nekoliko godina za prilagođavanje, ali da taj proces mora početi odmah.

Kako je naveo, ubrzane promene na tržištu zemalja EU, najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije, obuhvataju prelazak sa linearnog na cirkularni model, uspostavljanje energetske efikasnosti, usvajanje EU standarda koji se odnose na količinu korišćene sirovine iz reciklata, kontrolu emisije gasova sa efektom staklene bašte i na nove standarde nefinansijskog izveštavanja, uključujući i karbonsko računovodstvo, koji će vrlo brzo usloviti konkurentnost domaćih kompanija.

“Svaki proizvod koji ima upotrebnu vrednost treba da se reciklira, a ultimativni zahtev na planu energetske efikasnosti je smanjenje emisije ugljen dioksida, ne samo iz moralnih ili ekoloških već i iz razloga očuvanja konkurentnosti”, ukazao je Vesović.

Prema njegovim rečima, privreda neće moći da izvozi u Evropsku uniju po konkurentnim cenama ukoliko proizvodi nisu nastali u skladu sa uslovima energetske efikasnosti, karbonske neutralnosti, i cirkularne ekonomije.

“Nudimo kompanijama dinamičan proces transfera znanja i praksi. Založićemo se za kreiranje regulatornog okvira kako bi se ubrzala transformacija i pristup fondovima za finansiranje naprednih tehnoloških rešenja koja su potrebna našoj industriji. Važno je da zelena transformacija postane prva tema u naučnim i stručnim krugovima, u univerzitetskoj javnosti, jer su promene ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji kompleksan i zahtevan proces”, istakao je Vesović.

Zelena tranzicija trebalo bi da omogući mnoštvo novih radnih mesta u Srbiji, regionu, EU i globalno, a ovaj proces, kako je rekao, obavezuje prema budućim generacijama i zbog očuvanja resursa.

“Srbija se na ove procese promena obavezala međunarodni ugovorima, uključujući i Zelenu agendu za Zapadni Balkan”, podsetio je Vesović.

On je kazao da PKS želi da učestvuje u savetovanju i edukaciji kompanija u domenu cirkularne ekonomije, karbonskog računovodstva, tretmana otpada i drugih, i već je na polju edukacije, obuke i treninga kroz hab cirkularne ekonomije i Cirkularnu akademiju počela da radi sa kompanijama i postoje sjajni primeri, kako domaćih firmi tako i stranih koje su dobro iskustvo donele u Srbiju.