“Izgradnja BIO4 kampusa je uslov za napredak Srbije. Naša ideja je da budemo među 10 ili 12 najuspešnijih u svetu”, rekao je predsednik Srbije Aleksanadar Vučić na svečanosti u Palati Srbija povodom obeležavanja početka gradnje BIO4 kampusa, kojoj su prisustvovali i predsednica vlade Srbije Ana Brnabić i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.
On smatra da će izgradnja BIO4 kampusa omogućiti prednost čitavom regionu i ocenio da ne postoji ništa važnije od ulaganja u obrazovanje i nauku. {image2}
Vučić smatra i da će sigurno biti potrebno više od sada predviđenih 450 miliona evra za izgradnju BIO4 kampusa i da će verovatno sa novim troškovima koji se budu pojavili i novim idejama ulaganje dostići 600 miliona evra.
“I kada čujete da kompanije poput japanske ‘Takede’, korejskog ‘SD Biosensora’, švajcarskog ‘Roša’, engleske ‘AstraZeneca’ ili američkog ‘Pfizera’ i sve one koji će da rade sa BIO4 kampusom, onda vam je jasno šta je to što ćemo uspeti da napravimo”, kazao je predsednik Srbije.{image3|
Prema njegovim frečima, Institut za veštačku inteligenciju, uz institute za hemiju, tehnologiju, metalurgiju, uz saradnju sa Institutom za kardiovaskularne bolesti Dedinje, doneće i nova rešenja u oblasti molekularne genetike, genetičkog inženjerstva i mnogih drugih stvari.
Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović kazala da je izgradnja BIO4 kampusa najveće pojedinačno ulaganje u nauku u Srbiji. {image4}
“Država ima jasnu viziju, a to je da se okrene nauci novim tehnologijama i obrazovanju. Treba naglastii da je ovo najveće pojedinačno ulaganje u Srbiji, ali i u regionu. Investicija od 450 miliona evra, a vizija je da postanemo centar razvoja na svetskom nivou”, rekla je Begović.
Istakla je i da Srbija, u momentu suočavanja čovečanstva sa globalnim izazovima, ima jasnu viziju, a to je da se okrene nauci, novim tehnologijama i obrazovanju.{image5}
“Mi vidimo veliki potencijal u spajanju prirodnih nauka i informacionih tehnologija”, kazala je Begović.
Navela je da je BIO4 kampus i platforma za saradnju “jer sama činjenica da će u njemu biti sedam fakulteta, devet instituta, istraživačko-razvojni centri velikih komapnija, poslovni park za razvoj startap zajednce, sportski centar, multimedijalni muzej, konferencijski centar, govori da možemo postići rezultate”. {image6}
Ona je precizirala da se u prvoj fazi gradi 110.000 kavdratnih metara za laboratorije, sa proširenjima većim od 20.000 kvadratnih metara prostora za velike kompanije.
“Cilj je da unapredimo kvalitet života građana, ali i doprinosimo razvoju ekonomije. Kroz razvoj medicine građani će imati bolju dijagnostiku i pristup inovativnim lekovima koji će se razvijati u Srbiji. Biotehnologija i veštačka inteligencija takođe imaju veliki uticaj na razvoj poljoprivrede i poboljšanje kvaliteta hrane, biotehnologija je nauka koja doprinosi zaštiti životne sredine”, rekla je Begović. {image7}
Ocenila je i da je BIO4 kampus “način da se ljudi vraćaju u Srbiju, da se spojimo sa dijasporom, da se spreči odlazak ljudi, ali i privlači svet da dođe i radi u Srbiji”.
Pripremni radovi na izgradnji objekata u okviru BIO4 kampusa, koji će se prostirati na oko 30 hektara površine, odvijaju se preko puta Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, a trebalo bi da bi kampus bude završen 2026. godine.
Iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope obezbeđeno je 200 miliona evra za izgradnju, a planirano je da kampus okupi 1.400 profesora, istraživača, 4.000 studenata, više od 1.000 doktora nauka i da u njemu radi 300 laboratorija. {image8}
U BIO 4 kampusu biće smešteni Biološki fakultet, Farmaceutski fakultet, Hemijski fakultet, Medicinski fakultet, Poljoprivredni fakultet, Tehničko-metalurški fakultet i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i Naučno tehnološki park Beograd.
Planirano je i da se u kampusu smesti i devet instituta – za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, multidisciplinarna istraživanja, primenu nuklearne energije, medicinska istraživanja, za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, za veštačku inteligenciju, za hemiju, tehnologiju, “Biosens” i Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.
