Rezolucijom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju se negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Rezoluciju o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici predložile su Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.

Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori rezolucije su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.

U nacrtu rezolucije se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid. Podseća se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.

Srbiju na sednici GS UN predstavlja predsednik Aleksandar Vučić, koji je sinoć izjavio da će se prilikom glasanja o rezoluciji o Srebrenici “videti ko su prijatelji Srbije, ko su lažni prijatelji, i ko su oni koji nikad nisu bili prijatelji” Srbije.