“I u slučaju teškog ubistva u Rakovcu nasilnik je bio poznat policiji i pravosuđu, a mera zabrane prilaska bivšoj supruzi bila je na snazi u trenutku kada je, u porodičnoj kući, ubio nju i njenu majku”, naveo je taj pokret u saopštenju.
U saopštenju je ocenjeno i da te činjenice teraju žene da se zapitaju ko će njima i njihovim bližnjim garantovati bezbednost ako prijave porodično nasilje i nasilnika.
“Ako nema nadzora nad primenom izrečenih mera, one ostaju mrtvo slovo na papiru. Ako između žrtve i nasilnika ne stoji organizovan sistem nadzora koji reaguje na svako kršenje zabrane prilaska, žene će ostati laka meta svojih zlostavljača, ma kakva presuda ili mera prethodno bila izrečena”, piše u saopštenju.
Pokret Bravo je naveo i da društvo koje nije u stanju da zaštiti živote, prava i slobode svojih građanki “nije manje žensko – ono je manje ljudsko”.
Prema oceni tog pokreta, femicid treba da bude klasifikovan kao “posebno, najteže krivično delo”.
“Poručujemo institucijama – posebno policiji, tužilaštvu i sudovima – da svoje snage, ljudstvo i resurse usmere na rešavanje najtežih problema sa kojima se društvo suočava, a ne na progon aktivista i aktivistkinja, i onih građana i građanki koji ustaju protiv nepravde, zloupotreba, korupcije i drugih anomalija sistema”, navodi se u saopštenju.
