Poljska je juče zvanično istupila iz međunarodne konvencije koja zabranjuje upotrebu tog kontroverznog oružja.
Sporazum o zabrani protivpešadijskih mina iz 1997. godine, poznat i kao Otavska konvencija, zabranjuje potpisnicama da poseduju ili koriste protivpešadijske mine, koje mogu ostati aktivne godinama i poznate su po tome što su izazvale brojna stradanja civila u bivšim ratnim zonama, uključujući Kambodžu, Angolu i Bosnu i Hercegovinu.
Poljska je dokument ratifikovala 2012. godine i završila uništavanje svojih zaliha protivpešadijskih mina 2016. Tamošnje vlasti nakon istupanja, navele su da planiraju ponovnu proizvodnju tog oružja.
“Ove mine su jedan od najvažnijih elemenata odbrambene strukture koju gradimo na istočnom krilu NATO-a, u Poljskoj, na granici sa Rusijom na severu i sa Belorusijom na istoku”, izjavio je Zalevski.
On je rekao da Poljska mora da se brani od Rusije, zemlje koja ima “veoma agresivne namere prema svojim susedima” i koja se nikada nije obavezala na međunarodni sporazum o zabrani mina.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, susedne države preispituju svoje učešće u tom međunarodnom sporazumu.
Prošle godine Varšava se pridružila Finskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji i Ukrajini, u najavi da će napustiti sporazum.
Rusija je jedna od gotovo trideset zemalja koje nikada nisu pristupile Otavskoj konvenciji, uključujući SAD.
Srbija je pristupila Otavskoj konvenciji 18. septembra 2003. godine, a na snagu je stupila 1. marta 2004. godine. To znači da se Srbija obavezala da ne koristi, ne proizvodi i ne skladišti protivpešadijske mine, da uništi svoje zalihe i da radi na čišćenju minskih polja i zaštiti civila u skladu sa međunarodnim obavezama iz tog sporazuma.
