Poreski savetnik Aleksander Segedi rekao je za Betu da je vlast u Srbiji donela tu uredbu kao privremeno rešenje dok se korenito ne uredi sistem paušalnog oporezivanja, ali to nije učinjeno, delom i zbog problema sa pandemijom.

Pravo na paušalno oporezivanje imaju preduzetnici koji ne vode knjige prihoda i rashoda i godišnje ne fakturišu više od šest miliona dinara vrednosti računa, a utvrdjuje se tako što poreski inspektor, kao polaznu osnovicu koristi prosečne plate, Republike ili opštine ili prosek šifre delatnosti u kojoj se posluje, i na to, zavisno od procene prihoda, može da doda još deset odsto dok traje uredba.

“Zbog relativno različitih kriterijuma obračuna i procene inspektora iznosi paušalnog poreza su različiti, pa se često zloupotrebljava mogućnost da se porez prijavi u jednoj opštini, gde su ti proseci niži, a sedište poslovanja je u drugoj opštini, gde je mesto stanovanja, što je krivično delo”, rekao je Segedi.

Dodao je da poreski inspektor kada istekne uredba nema ograničenja i uglavnom procenjuje poreske obaveze koje su više u odnosu na postojeće, retko se desi da ih smanji.

On je rekao da Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Digitalna zajednica traže produženje zaštite za paušalce i niži porez za radnike na internetu, kako bi se izbeglo bežanje u sferu rada na crno.
Kako bi se izbegao scenario potencijalnog zatvaranja preduzetničkih radnji ili bega u sivu zonu, NALED i Digitalna zajednica uputili su predlog Ministarstvu finansija da se izmenom Uredbe o paušalnom oporezivanju produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do deset odsto.

Inicijativa je dopunjena i dodatnim predlogom, da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.
Cilj inicijative je, kako su objasnili u NALED-u, nastavak stvaranja podsticajnog okruženja za registraciju novih preduzetnika i opstanak postojećih kojih u Srbiji ima više od 100.000.

Za održanje poslovanja u nestabilnim vremenima najvažnije je, kako smatraju poreski stručnjaci, da se omogući predvidljivost poreskih obaveza i stimuliše nastavak poslovanja u legalnim tokovima.

Predlog za izmenu obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta obuhvata pre svega predavače stranih jezika na platformama i virtualne asistente, odnosno lica koja pružaju administrativne usluge preko interneta (šifre delatnosti 8559 i 8211).

Prema procenama, tim poslovima bavi se 39.000 osoba od kojih registrovanu preduzetničku radnju ima manje od jedan odsto.

Ključna izmena, prema predlogu NALEDA i Digitalne zajednice, pri paušalnom oporezivanju podrazumevala bi da te dve delatnosti budu tretirane kao “lokacijski nesenzitivne”, odnosno da na visinu poreza ne utiče u kojem gradu ili opštini je preduzetnik registrovan.

Takva promena bila bi važna jer predavači stranih jezika i virtualni asistenti mesečno zarade izmedju 70.000 i 80.000 dinara, a dve trećine njih živi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu gde su poreske dažbine najviše.

Jedan predavač stranih jezika u Beogradu bi, po sadašnjoj formuli, na prihod od 80.000 dinara morao da plati čak 52.000 dinara poreza zbog čega izbegavaju da se registruju u velikim gradovima gde su poreska opterećenja najveća.

S obzirom na to da je reč o radu preko interneta, mesto registracije, kako je navedeno u predlogu, ne treba da predstavlja bitan faktor u odredjivanju visine poreza.

Ukoliko bi bio prihvaćen taj predlog NALEDA i Digitalne zajednice, pri obračunu poreza u tim delatnostima bi se uzimala prosečna plata na republičkom nivou koja je niža u odnosu na prosečnu platu u najvećim gradovima što bi značilo i niži porez i podsticaj za registraciju poslovanja.

Druga izmena podrazumevala bi promenu koeficijenta s kojim se množi poreska osnovica za te delatnosti. Šifre delatnosti 8559 i 8211 su medju prvih 80 po visini koeficijenta od ukupno 407 delatnosti propisanih Uredbom o paušalnom oporezivanju. Smanjenje koeficijenta bi, kako je ocenjeno, uticalo na snižavanje poreske obaveze i stimulisalo njihovo prijavljivanje.

Takva promena mogla bi da, prema predlogu, motiviše i do dve trećine radnika na internetu iz te dve delatnosti da iz jedne neizvesne pozicije predju u legalne tokove i steknu veća prava iz socijalnog osiguranja. Sistem bi se, kako se ocenjuje, tim izmenama učinio pravičnijim i objektivno zasnovanim.

Predlagači smatraju da osim benefita za paušalce, promena bi bila značajna i za državu jer se procenjuje da bi broj potencijalno novoregistrovanih preduzetnika mogao da uveća prihode državnog budžeta godišnje za oko 5,4 miliona evra.