Tim predlogom se predvidjena najoštrija osuda genocida i zabrana veličanja osudjenih ratnih zličinaca a odgovornost za genicid se individualizuje, saopštili su novinarim poslanici SDA.
Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović je kazao da taj predlog ukazuje da je odgovornost za genocid i druge ratne zločine individualna i da ni jedan narod ne može biti označen kao genocidan. “Zbog toga smo u peambuli rezolucije nagasili da je krivica za genocid i druge ratne zločine individualna i da nijedan narod ne može biti označen kao genocidan ili zločinački”, kazao je on.
Po njegovim rečima, za to su neophodni kolektivna osuda i kolektivno distanciranje od ratnih zločinaca.
Ocenio je da je nasilje u društvu posledica glorifikacije genocida i ratnih zločnica.
“Ne može se iskoreniti nasilje u društvu u kojem policija, umesto da čuva javni red i moral, čuva mural osudjenom ratnom zločincu.., a policijaci na veselju veličaju genocid”, kazao je on.
Kazao je da zbog toga i deca odrastaju u okruženju u kome se genocid slavi kao pobeda, a ratni zločinci kao heroji, te ocenio da je vreme za mnogo odgovornije uredjenje države.
Sadašnji saziv Skupštine Srbije je peti od kojeg traže usvajanje te rezolucije, podsetio je Imamović.
“Sve presude sudova pravde za genocid su pravosnažne i stekli su se i formalnopravni uslovi da Srbija, zbog sebe, budućnosti i mesta u civilizovanom svetu, usvoji tu rezuluciju”, kazao je on.
Poslanica SDA Sandžaka Selma Kučević je kazala da su tu rezoluciju podržali i samostalni poslanici Šaip Kamberi i Aleksandar Olinik.
“Rezolucija predvidja mere za očuvanje trajnog mira i stabilnosti, kao i medjunacionalnog pomirenja i saradnje izmedju dva naroda, uz izržavanje najdubljeg pijeteta žrtvama bošnjačkog naroda u genocidu u Srebrenici”, kazala je ona.
Dodala je da su tom rezulucijom predvidjeni najoštrija osuda genocida i zabrana veličanja osudjenih ratnih zličinaca.
Po njenim rečima, predložeeno je da u školama budu i predavanja o Srebrenici.
“Godinama svedočimo sramnim pokušajima politizacije, a oni koji su najoštriji u vezi s rezolucijom su i najglasniji u veličanju genocida i sprovode sraman čin kolektivizacije”, kazala je ona.
Skupština Srbije je u martu 2010. usvojila Deklaraciju kojom osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995., na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.
Deklaracija se bez pominjanja termina “genocid” poziva na tu presudu kojom je utvrđeno da genocid jeste bio izvršen u Srebrenici jula 1995.
U Memorijalnom centru u Potočarima sutra će biti održana komemoracija povodom 28. godišnjice genocida u Srebrenici koji su tokom jula 1995. počinile srpske snage nad bošnjačkim stanovništvom u tadašnjoj “zaštićenoj zoni” pod kontrolom UN.
Za genocid i zločine u Srebrenici pred Haškim tribunalom i sudovima u BiH do sada je više od 50 osoba osuđeno na više od 700 godina zatvora.
