U tišini, poštu su odali članovi Demokratske stranke čiji je Djindjić bio lider, predvodjeni sadašnjim liderom Zoranom Lutovcem, a to su učinili i drugi predstavnici opozicije – Dradjan Djilas, Marinika Tepić, Borko Stefanović, Pavle Grbović, Janko Veselinović.

Do Novog groblja, poštovaoci Djindjića stigli su pešice, nakon okupljanja u malom Tašmajdanskom parku, gde je Lutovac rekao da se nastavlja borba za Djindjićeve ideje, kako bi Srbija dobila slobodne institucije.

Kolonu su predvodili predstavnici DS koji su nosili po cvet i sveću. Policija je za to vreme regulisala saobraćaj, obezbedjujući pravac kretanja.

Prvi premijer posle smene vlasti Slobodana Miloševića i pobede opozicije u Srbiji, Djindjić je ubijen dok je ulazio u zgradu vlade na sastanak, praktično na svom radnom mestu, pre 19 godina.

Za atentat su osudjeni oficiri ratne jedinice Državne bezbednosti, penzionisani, komandat Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović kao neposredni izvršilac, i pripadnici zemunskog klana.

Da je Djindjić bio svestan opasnosti svedoče njegove reči neposredno pre ubistva: „Ako neko misli da će zaustaviti sprovodjenje zakona tako što će mene ukloniti grdno se vara, jer ja nisam sistem“.

Za premijera je izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS na republičkim parlamentarnim izborima kada je u ekspozeu rekao da „vlada danas dobija mandat koji nam je dao narod na ulicama Srbije, mandat za promene“.

„Onoga dana kada zaboravimo taj mandat i kada pomislimo da smo dobili mandat da vladamo, toga dana smo izgubili. Taj gubitak bio bi mnogo veći nego samo gubitak vlasti. To bi bio gubitak časti, to bi bio gubitak istorije“, rekao je Djindjić pred poslanicima u skupštini Srbije.

Dok je bio gradonačelnik, 1997. godine, sa vrha Gradske skupštine, odnosno Starog dvora, skinuta je petokraka koju je Djindjić odneo u Muzej istorije Jugoslavije.

Neposredno pred atentat, Djindjić se intenzivno obraćao medjunarodnoj zajednici tražeći da se poštuju srpski interesi na Kosovu, pisao je Savetu bezbednosti, vodećim državnicima.

Američki nedeljnik Tajm u septembru 1999. uvrstio ga je medju 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.