Skok broja migranata na zapadnobalkanskoj ruti biće jedna od glavnih tema današnjeg sastanka ministara unutrašnjih poslova EU.

Prema najnovijim podacima Fronteksa, objavljenim 13. oktobra, u septembru je registrovano više od 19.000 nelegalnih ulazaka u EU preko zapadnobalkanske rute, što je duplo više nego u septembru 2021.

Sve više Kubanaca, Indijaca i Turaka koji preko Srbije i Albanije dolaze u zemlje Evropske unije i traže azil pokrenuo je razgovore o suspenziji bezviznog putovanja za Zapadni Balkan, piše portal EUobserver.

Činjenica da Srbija i Albanija nikada nisu u potpunosti uskladile svoje vizne politike sa EU, iako za njih važi bezvizni režim putovanja u EU, “doprinosi rastu broja nelegalnih migranata koji tom rutom ulaze u EU”, upozorilo je Češko predsedavanje EU u internom dokumentu u koje je EUobserver imao uvid.

“Posebno državljani Turske, Tunisa, Indije, Kube i Burundija ulaze legalno (bez viza) vazdušnim putem u Srbiju (a iz nekih od ovih zemalja i u Albaniju) i veoma veliki broj njih neregularno ide dalje ka članicama EU”, navodi se u dokumentu od 11. oktobra.

Dodaje se da su to “neuobičajeni državljani na ruti” i da postoji rizik od rastućeg trenda.

Najveći broj migranata i dalje dolazi iz Avganistana i Sirije. Od januara do avgusta ove godine u EU je otkriveno više od 60.000 pokušaja tajnog ulazaka u EU, u poredjenju sa 51.000 tokom cele 2021.

Porastao je i broj ljudi koji su preko Zapadnog Balkana dolazili iz drugih zemalja. Iz Burundija, odakle prošle godine nije bilo nijednog migranta, od početka ove godine ih je bilo 259. Broj Kubanaca je porastao sa 36 na 339, Indijaca sa 557 na 4.469, Tunišana sa 842 na 5.777 i Turaka sa 1.652 na 6.186.

“Indijski državljani nelegalno dolaze u EU gotovo isključivo preko zapadnobalkanske rute. To se odnosi i na državljane Kube”, navodi se u dokumentu i dodaje da se broj Tunišana i Turaka koji dolaze tim putem znatno povećava, a da ostaje isti ili se smanjuje na drugim rutama.

Taj trend stavlja dodatan pritisak na susedne zemlje EU Austriju, Hrvatsku i Sloveniju, piše u dokumentu, dok se Madjarska ne pominje.

Hrvatska i Slovenija, na primer, koje prošle godine nisu primile nijedan zahtev za azil iz Burundija, Kube ili Indije, ove godine su imale ukuno više od 1.700.

U dokumentu Češkog predsedavanja predlaže se nekoliko mera za smanjenje broja nelegalnih migranata.

Jedna od njih je diplomatski pritisak na Albaniju i Srbiju da usklade viznu politiku i prihvate više nelegalnih migranata.

Takodje se predlaže slanje graničara EU u zemlje Zapadnog Balkana i uticanje na aviokompanije da spreče “zloupotrebe”.

Ako ništa ne uspe, Prag predlaže suspendovanje bezviznog putovanja za Albaniju i Srbiju.

“U slučaju da diplomatski napori ne uspeju, EU treba da bude spremna i da razmotri listu drugih mera koje mogu biti korišćene, uključujući takodje u kontekstu mehanizma za suspenziju viza”, piše u dokumentu.

Prema podacima Fronteksa, u prvih devet meseci ove godine zabeleženo je više od 228.000 nelegalnih ulazaka u EU, za 70 odsto više nego u istom periodu prošle godine i najviše od 2016. Od toga je više od 106.000 došlo preko zemalja Zapadnog Balkana, tri puta više nego 2021.

“Zapadnobalkanska ruta je i dalje najaktivnija migantska ruta u EU, sa 19.160 otkrivenih slučajeva u septembru, duplo više nego pre godinu dana”, saopštio je Fronteks.

U saopštenju Saveta EU navodi se da će ministri unutrašnjih poslova danas na sastanku u Luksemburgu razgovarati o nedavnom razvoju situacije na zapadnobalkanskoj migrantskoj ruti, “na kojoj je ove godine došlo do velikog porasta broja migranata”.

List Politiko piše da je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson sinoć razgovarala o tom pitanju s ministrima najviše pogodjenih zemalja, uključujući Austriju, Češku i Madjarsku.

Ministrima EU će se danas obratiti i potpredsednik Evropske komisije Margaritis Shinas, koji će ih obavestiti o svojoj nedavnoj poseti Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, gde je razgovarao o viznoj politici.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada rekao da Srbija “planira da značajno uskladi” svoju viznu politiku sa politikom EU do kraja godine kako bi onemogućila da se njena teritorija koristi za ilegalne migracije ka Zapadu.