Prema kanonskom pravilu, Uskrs se slavi prve nedelje nakon četrnaestog dana lunarnog meseca, što odgovara punom mesecu, odnosno 21. marta ili posle njega.

Datumi proslavljanja pravoslavnog Uskrsa obično su između 4. aprila i 8. maja.

Na Prvom nikejskom saboru 325. godine, dogovoreno je da hrišćani treba da koriste zajednički način da odrede datum Uskrsa, od kada se i koristi ova metoda.

Tada je doneta i odluka da će se praznovati samo nedeljom, jer je to dan na koji je Hristos vaskrsao, zbog čega je proglašen svetim danom u sedmici.

U crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve (SPC) na bogosluženjima čita se poslanica koju upućuje poglavar SPC. Prva Uskršnja liturgija služi se u ponoć, izmedju subote i nedelje.

Uskrs je najznačajniji praznik u hrišćanskom učenju, predstavlja njegovu suštinu jer označava da je vaskrsnućem Hrista život pobedio smrt.

Vernici se pozdravljaju sa Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse, sve do praznika Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdana, koji se ove godine obeležava 25 maja.

Crvenom bojom se farbaju jaja, prvo se naziva čuvarkuća i ostavlja do narednog Uskrsa. Boja simboliše nevino prolivenu krv Hristovu, jaje rađanje novog života.

Cela sedmica po Uskrsu se naziva Svetla, pesme koje se tada pevaju radosne su čak i u tužnim prilikama.