Ove nedelje su poslanici vladajuće stranke Morena greškom podneli pogrešan predlog zakona o penzijskoj reformi na glasanje u Kongresu – parlamentu, pre no što su stidljivo priznali grešku i ponovo zakazali glasanje. U četvrtak su tvrdili da su njihovi pomoćnici pomešali jedan set papira s drugim, ali je pogrešan predlog zakona već skoro bio odobren pre no što je opozicija primetila grešku.

“U zakonodavnom procesu, kao i u životu i svim aktivnostima, ljudi greše, bez loše namere” – rekao je senator Ignasio Mier, glavni čovek u Senatu stranke predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora.

Užurbanost je zahvatila i infrastrukturu, a predsednikovi omiljeni projekti vozova su poslednjih meseci pretrpeli očigledne greške u izgradnji. Dizalice su se rušile s mostova, a šipovi su tonuli u navodno zaštićene pećinske sisteme. Kako se približavaju predsednički izbori 2. juna, predsednik želi da brzo završi projekte svoje administracije.

“Ima žurbe jer Lopez Obrador želi da posigne što je moguće više da bi osigurao nastavljanje sprovođenja svoje politike, tako da… ko god da pobedi (na izborima), neće moći da odustane od toga, barem ne lako” – rekao je politički analitičar Hoze Antonio Krespo.

Ali penziona reforma je posebno došla na metu kritike, jer bi u suštini zaplenila nepotražene penzione fondove ako ih radnik ne počne da crpi do svoje 70. godine.

Lopez Obrador kaže da bi zaplenjena sredstva koja želi da ulože u fond za zaposlene čije su penzije premale, uvek bila dostupna za povraćaj ako ih radnik ili članovi njegove porodice zatraže kasnije.

Ali predlog zakona koji je greškom podnet na glasanje u sredu, zapravo bi uklonio tu zaštitu. Na primer, zaposlenima koji nisu uzeli penziju do svoje 70. ili 75, godine jer su još radili, penzija bi mogla biti oduzeta.

I pošto je pristupanje penzijama već toliko birokratska i restriktivna procedura, sve do često nužnog suđenja da bi se dobila isplata penzijskog fonda umrlog rođaka, ideja da će se na običan zahtev vratiti novac naišla je na podsmeh.

Napetost izaziva i prezir Lopeza Obradora prema privatnim ili individualnim penzionim programima. Predsednik se često protivi “individualizmu” i više voli velike državne programe kojima upravlja Vlada.

Meksički penzijski programi koji se teško finansiraju, pretvoreni su 1997. u individualne račune pri čemu zaposleni i njegov poslodavac doprinose ličnom investicionom računu zaposlenog za penzionisanje.

Lopez Obrador je dugo kritikovao tu promenu, rekavši da bi država trebalo da svakome garantuje penziju u iznosu od 100% njihove poslednje plate. Naravno, meksička vlada nema dovoljno novca da to uradi, pa otuda predložena racija na “nepotražene” individualne račune.

“To bi moglo bi da utiče na prava zaposlenih i njihovih naslednika, ako ne podnesu zahtev” – rekao je Orlando Korona, specijalista za socijalno osiguranje Meksičkog instituta finansijskih rukovodilaca.

Korona je rekao da će biti potrebna velika reklamna kampanja da bi se radnici podsetili na važnost traženja svog novca, a to predsednikov plan ne predviđa.

Lopez Obrador ima istoriju prolaska zakona kroz Kongres bez mnogo vremena da ih poslanici bar pročitaju, baš kao što je nastojao za svoje projekte izgradnje infrastrukture tako što ih je izuzeo iz normalnih procesa izdavanja dozvola i ekološke revizije.

Njegova stranka je u sredu progurala u Senatu zakon kojim bi se zabranilo sudijama da blokiraju državne projekte, čak i ako građani podnesu žalbe na njih.

Glavni među projektima koji su dragi srcu Lopeza Obradora su železničke pruge. Meksiko je u velikoj meri napustio državnu uslugu putničkih vozova 1990-ih, a predsednik gradi železničke linije da bi to vratio na staro. Problem je što su ti projekti ili ekološki upitni ili preveliki da bi se završili tokom njegovog mandata.

Lopez Obrador je obećao da će ih završiti pre no što napusti funkciju 30. septembra, hvaleći se da će biti izgrađeni u “rekordnom roku”. Većinu svojih vikenda provodi leteći po gradilištima da bi lično nadgledao rad.

Ali očigledno je teško pažljivo obaviti posao u žurbi, kako u zakonodavstvu, tako i u građevinarstvu. “To nije preporučljivo, ali oni tako rade” – rekao je Krespo.

U utorak, portalna dizalica od 800 tona – ogromna mašina za postavljanje montažnih betonskih raspona mostova,  srušila se sa povišene prigradske železničke linije koja bi trebalo da poveže Meksiko Siti sa susednom Tolukom. Povređenih nije bilo, ali je nesreća odložila radove i preplašila stanovnike tog kraja.

U januaru je još jedna dizalica ispustila ogroman montažni betonski raspon na kolovoz ispod, za dlaku promašivši dvojicu koja su popravljala kamion.

U martu je labava železnička armatura dovela do toga da je vagon iskočio iz šina na predsednikovom “kućnom ljubimcu” – projektu kružne turističke železničke rute nazvane “Voz Maja” koja je planirana za prevoz posetilaca i lokalnog stanovništva na poluostrvu Jukatanu.

Ni tada nije niko povređen, ali s obzirom na to da bi to na kraju trebalo da bude brzi voz, previd je bio zabrinjavajuć.

Skretnica koja je izazvala tu nesreću je projektovana da radi automatski. Iako automatizovani sistem još nije uspostavljen, predsednik je želeo da se taj deo linije postavi i vozovi pokrenu.

Mehnizam skretnice koji vagone prebacuje na s jednog na drugi kolosek mora da se najpre ručno olabavi, pa se skretnica pomeri, a kada voz prođe, treba da se rukom vrati u prvobitni položaj i mehnizam zategne, ali ga neko očigledno nije zategao.

U okviru istog projekta, vlada je priznala da su čelični i cementni šipovi namenjeni da podrže uzdignuti deo pruge, probijani direktno kroz krovove osetljivih krečnjačkih pećina.

Time je ugrožena mreža pećina, jezera u vrtačama i podzemnih reka duž meksičke karipske obale koja je ekološki osetljiva, a sadrži neke od najstarijih ljudskih ostataka u Severnoj Americi.