Kako je ranije saopštila Jelisejska palata, putovanje će doprineti „produbljivanju bilateralnih odnosa okrenutih ka budućnosti za dobrobit stanovništva dve zemlje, jačanju francusko-alžirske saradnje u suočavanju sa regionalnim pitanjima i nastavku rada na lečenju uspomena“.

Posle saopštenja Jelisejske palate o Makronovoj poseti, desetak organizacija alžirske dijaspore u Francuskoj pozvalo je predsednika Francuske da tokom posete Alžiru pomene pitanje pogoršanja ljudskih prava optužujući vlasti te zemlje za takvo stanje.

Ukupno 13 organizacija, medju kojima i Kolektiv porodica nestalih u Alžiru, uputili su Makronu otvoreno pismo u kojem navode da se nadaju da će poseta „biti plodonosna za dve zemlje, koje su snažno povezane istorijom, geografijom, kulturom, jezikom i svim razmenama i partnerstvima istkanim od nezavisnosti“.

„Ipak, postoji jedna ozbiljna tema koju ne treba zanemariti tokom posete – trenutno stanje ljudskih prava u Alžiru“, dodaje se u pismu u kojem se navode hapšenja i kršenje zakona tokom prodemokratkih skupova gradjanskog pokreta Hirak, osnovanog u februaru 2019.

Pored bilateralnih pitanja, Makron će sa alžirskim zvaničnicima razgovarati o situaciji u Maliju i rastućem ruskom uticaju u Africi.

Makronu će to biti druga poseta Alžiru. Prva poseta je bila u decembru 2017. godine na početku Makronovog prvog predsedničkog mandata.

Od kraja rata za nezavisnost Alžira, Francuska i Alžir održavaju istovremeno bliske i složene odnose uz pozadinu burnog pomirenja. Te dve zemlje imaju jake ekonomske veze, dobru saradnju obaveštajnih službi, ali bolnu kolonijalnu prošlost. A u Francuskoj živi i velika alžirska zajednica.