Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Djedović rekla je da je Elektromreža Srbije uspela da jedan deo projekta uspešno realizuje, kao i da se Srbija već povezala sa Rumunijom i da će nastaviti povezivanje sa BiH i Crnom Gorom.

“Cilj nam je da se povežemo sa susednim zemljama kako bismo mogli što više električne energije da razmenjujemo, pa i da izvozimo, jer gledamo da podignemo naše proizvodne kapacitete. Projekat Transbalkanskog koridora, u čemu nam pomaže EU, ali i Nemačka i njihova razvojna banka sa donacijama i povoljnim finansijskim sredstvima, ima za cilj da se povežemo sa BiH, Crnom Gorom, ali i sa Rumunijom i Italijom”, rekla je Djedović. 

Istakla je da inicijativa otvoreni Balkan nije samo trgovinska saradnja, već i povezivanje po drugim osnovama.

“Mi u okviru našeg regiona moramo da se povezujemo i energetski, pre svega, da bi naše snabdevanje strujom bilo snažnije, sigurnije, bezbednije i zato je važan ovaj projekat”, rekla je Djedović.

Naglasila je da cena struje raste svakoga dana, kao i da je Srbija u prehodnom mesecu uvezla za više od 40 miliona evra struje, ovog meseca se planira za više od 50 miliona, a u januaru će ta cifra biti još viša.

“Srbija je nedvosmisleno odlučna na putu da smanji fosilna goriva i da ukine ugalj do 2050. godine u proizvodnji struje. Da bismo u tome uspeli, moramo da računamo i da se nadamo da će EU nastaviti da nas podržava. Smanjenje uglja u energetskom miksu i povećanje obnovljivih izvora energije ima ogromne izdatke. Pričamo o 22 milijarde evra koje je neophodno da se ulože do 2050. godine”, naglasila je Djedović.

Podsetila je da se Srbija obavezala Sofijskom deklaracijom, kao i sve zemlje u regionu i da će kao i sve zemlje članice EU “da bude odlučna na putu ka zelenoj energiji”.

Evropski komesar za proširenje EU Oliver Varheji rekao je da će, zahvaljujući projektu Transbalkanskog koridora, moći dva puta brže da se obavlja trgovina električnom energijom izmedju Srbije i EU.

“Enegetika je ovih dana svima na umu, ne uvek u pozitivnim konotacijama, s obzirom na bezbednost energetskog snabdevanja. Ovim projektom ćemo proširiti kapacitete mreže, samim tim i pojačati bezbednost snabdevanja”, rekao je Varheji.

Istakao je da je taj projekat deo velikog evropskog investicionog plana za Zapadni Balkan, kao i da je jedan od ključnih projekata u okviru tog plana. 

“Reč je o 31 milion evra bespovratnih sredstava za ovaj projekat koji će nam doneti nove rute i nove izvore energije”, istakao je Varheji.

Srpska deonica Transbalkanskog koridora duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca. Dva su završena od rumunske granice do Pančeva i Kragujevac-Kraljevo.

Treći i četvrti pravac Bajina Bašta – Obrenovac i Bajina Bašta do grance sa BiH i dalje do Crne Gore se pripremaju. Taj prenosni sistem struje, zameniće zastarelu mrežu, smanjiti kvarove i troškove rada i održavanja.

Transbalkanski elektroenergetski koridor biće u funkciji 2027. godine. EU već razvija još jedan dalekovodni sistem, tesno povezan sa njim za plasman struje iz obnovljivih izvora energije.

Izgradnja tog Centralno – balkanskog koridora, u kojem Srbija ima značajnu ulogu, treba da počne posle 2030. godine.

CEO VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE: