Kurti je u Prištini na Rouz-Rot seminaru Parlamentarne skupštine NATO rekao da je “optimista po pitanju dijaloga u Briselu”, te da dijalog ne treba da služi samo za upravljanje krizama, već za dogovor.

“Ušli smo u novu fazu od 18. avgusta ove godine, to je nova faza, jer je prva tema u kabinetu (šefa evropske diplomatije Žozepa) Borela (Josep Borrell) u Briselu bio opšti okvir sporazuma”, kazao je on.

“Dakle, dijalog za sporazum, razgovaraćemo o okviru”, rekao je Kurti

Ocenio je da u Briselu, sa novom agendom, “nameravaju da opšti okvir sporazuma (Srbije i Kosova) bude tema broj jedan u razgovorima”, te dodao da ga to “čini optimistom u pogledu meseci uoči postizanja pravno obavezujućeg sporazuma”.

Upitan o primeni odluke Ustavnog suda Kosova o zemljištu manastira Visoki Dečani, on je rekao da veruje da će to pitanje biti rešeno, te dodao da je optimista.

Izrazio je žaljenje što sveštenici u tom manastiru “ne izlaze u susret njegovim zahtevima da poseti manastir”.

“Manastir Dečani ima 24 hektara zemlje koje mu je pre 25 godina dao Miloševićev režim. Imamo odluku Ustavnog suda, ali postoje upravni predmeti vezani za imovinu”, rekao je on.

Kazao je da je prvi premijer Kosova koga sveštenici u manastiru Dečani ne prihvataju na sastanku, te dodao da su se njegovi prethodnici sreli sa monasima iz tog manastira.

“Tražio sam termin, ali su me odbili. Verujem da možemo da se uključimo u dijalog i da rešimo probleme Želimo da sačuvamo manastir Dečane, koji je kulturno nasleđe svih građana”, rekao je Kurti.

Kazao je da manastiri na Kosovu imaju posebne površine “sa stotinama hektara” okolne zemlje, kako je dodao, u skladu sa planom Martija Ahtisarija.

Rekao je i da nelegalne strukture na severu Kosova plaća Beograd i da se, izmedju ostalog, bave i švercom.

Ocenio je da su “srpske nelegalne strukture i generalno srpski ratni veterani postali agresivniji ove godine, od ruske okupacije Ukrajine”.

“Generalno, svi ili većina su pro-Putinovi. Oni ruski rat u Ukrajini vide kao priliku”, kazao je Kurti.

Dodao je da su “mnogi od njih stavljeni na crnu listu” SAD, a da su neke institucije Kosova izdale nalog za hapšenje.

Kazao je da predstavnici srpske manjine imaju rezervisana mesta u kosovskom parlamentu i da Srbi na Kosovu imaju iste probleme kao i Albanci, odnosno da, kako je naveo, žele posao, obrazovanje, zdravstvo.