U toj osmospratnici, kancelarije su pretvorene u spavaće sobe, garderoba na prvom spratu je sada igralište za decu, a treći sprat koriste gostujući terapeuti i psiholozi.

Na gornjem spratu je i soba za bebe. U zgradi su se do sada porodile tri Ukrajinke.

Samo u Varšavi postoji oko 30 sličnih prihvatnih centara za ljude koji beže od sukoba u Ukrajini.

Poljska je već primila preko tri miliona Ukrajinaca, prema podacima granične policije te zemlje. Preko 300.000 njih, uključujući 120.000 dece, završilo je u Varšavi, gradu sa manje od 1,8 miliona stanovnika.

Taj priliv nesumnjivo predstavlja ogroman izazov i za zemlju i za njen glavni grad.

Mihalina Vjećorek, jedna od dvoje stalno zaposlenih u centru, rekla je za Sinhuu da je pandemija kovid-19 za njih predstavljala izazov jer su infekcije prijavljene u zgradi i u martu i u aprilu.

„Izolujemo ih, testiramo ostale i vraćamo one koji su negativni“, rekla je ona.

Finansiranje je još jedna glavobolja, kaže Vjećorek. Ona je rekla da će im, ako uskoro ne stignu fondovi Evropske unije, biti veoma teško.

„Cene su visoke. I (eto) inflacije. Ali ljudi stalno dolaze“, dodao je njen kolega Bartoš Domanski.

Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Pavel Jablonski rekao je sredinom aprila da, suočeni sa „najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata”, teret pomoći onima koji su pogođeni sukobom “ne bi trebalo da snose samo susedi Ukrajine”.

Sem toga, tu je i nedostatak radne snage.

Za sada, lavovski deo podrške i dalje pružaju nevladine organizacije (NVO) i volonteri. Mnogi od ovih poslednjih uzimaju slobodno od svog posla da bi pomogli u centru, što je sve samo ne održivo na duge staze.

Ptak Varšava ekspo, najveći sajamsko-izložbeni centar u centralnoj Evropi, sada glavni punkt za pružanje pomoći za Ukrajince koji stižu u Poljsku, već je ugostio 65.000 njih od početka sukoba Rusije i Ukrajine.

„Zapravo, sam početak je bio težak i bilo je lakše jer su svi hteli da pomognu. Svi su želeli da budu angažovani. Tako da je bilo dobro. Bili smo puni zaliha, naš magacin je bio pun. Ali sada, znate, angažovanje je mnogo, mnogo slabije“, rekla je Marta Pasternak, glavni međunarodni sajamski menadžer.

„Ali ljudi su sada malo umorni. Nemaju više resursa“, rekla je ona i dodala da slabi snabdevanje centru.

Dominika Pščolkovska je istraživač migracija u Centru za istraživanje migracija Univerziteta u Varšavi. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju politike migracija i integracije. Ona je za Sinhuu rekla da su poljski zdravstveni i obrazovni sistemi sada pod jednakim pritiskom.

„Čak i pre sukoba imali smo nedostatak nastavnika, prilično akutni nedostatak. Ako želite da dodate 100.000 đaka, očigledno će manjak biti mnogo veći“, rekla je.

Isto je i sa stanovanjem.

Čini se da je pronalaženje privremenog smeštaja Ukrajincima relativno lako, ali „problem je pronaći nešto na duži rok, jer ljudi smeštaju goste na nedelju ili dve, ali to nije rešenje koje može da traje mesecima“, rekla je Pščolkovska.

„Bar u Varšavi, tržište stanova je već bilo prilično tesno i pre sukoba. A sada smo dodali još oko 17 odsto stanovnika grada. Dakle, oni imaju poteškoća da pronađu stanove za iznajmljivanje, čak i ako mogu da plate jer imaju ušteđevinu ili posao“, dodala je ona.

Zbog raznih problema, poput asimilacije i integracije, mnoge ukrajinske izbeglice se spremaju za odlazak. Prema podacima koje je sredinom aprila objavila Kancelarija za koordinaciju pomoći Ujedinjenih nacija, više od 870.000 Ukrajinaca koji su pobegli u inostranstvo od februara već se vratilo u svoju matičnu zemlju, a oko 30.000 Ukrajinaca svakodnevno se vraća u Ukrajinu.