Ta organizacija tvrdi da su tokom prošle godine zabeleženi brojni slučajevi nezakonite upotrebe tehnologija za nadzor, uključujući špijunske softvere korišćene protiv novinara, aktivista, učesnika protesta i građana.
“I pored ozbiljnih nalaza međunarodnih i domaćih organizacija, poput izveštaja ‘Digitalni zatvor’ organizacija Amnesty International i godišnjeg izveštaja SHARE Fondacije, koji je dokumentovao više od 250 incidenata povreda digitalnih prava, nadležne institucije su ostale bez odgovora, a odgovornost za kršenja prava građana izostala”, naveli su Partneri Srbija.
Dodaje se da zabrinjava i dugogodišnja prakse uvođenja sistema masovnog video-nadzora sa naprednim funkcijama, uključujući prepoznavanje lica, u školama, vrtićima, gerontološkim centrima i javnim prostorima.
“Analize Partnera Srbija i BIRN-a pokazale su da su ovi sistemi uvedeni uz ozbiljne pravne i etičke propuste, bez jasnih garancija zaštite privatnosti i bez javne kontrole”, stoji u saopštenju.
Ocenjeno je da su napravljeni pomaci na normativnom planu pošto su usvojeni pojedini strateški i zakonodavni dokumenti poput Strategije razvoja veštačke inteligencije i novog Zakona o informacionoj bezbednosti, ali da se kasni sa ključnim zakonima koji bi trebalo da unaprede sistem zaštite podataka o ličnosti i odgovornost institucija.
(beta/cmg)
