Ona je za današnju Politiku rekla da se presuda tog suda u velikoj meri bavi evropskim istražnim nalozima putem kojih su podaci sa “Skaja” i “Enkročeta” dostavljeni državama članicama EU, odnosno pitanjima ko je ovlašćen za izdavanje tih naloga, uslovima za njihovo izdavanje i slično.

“Ove odredbe su u Srbiji neprimenjive, jer evropski istražni nalozi važe samo u državama članicama EU i ne odnose se na države koje nisu članice u kojima se dokazi i dalje dostavljaju putem klasične ‘male’ međunarodne pravne pomoći”, navela je Bojović.

Evropski sud je, prema njenim rečima, stao na stanovište da se podaci iz tih aplikacija ne mogu koristiti po automatizmu, već se moraju ispuniti još neki uslovi.

“Prvo, zahteva se da se ista mera može odrediti pod istim uslovima i u pravu druge države u kojoj se koriste ovi podaci”, kazala je profesorka.

Dodala je da se pored toga, insistira i na poštovanju prava odbrane i pravičnosti postupka, što znači da odbrani mora da se ostavi mogućnost da osporava pribavljene podatke.

“To ne podrazumeva da se mora obelodaniti poverljivost tehničkih baza, odnosno način na koji su podaci tehnički pribavljeni u Francuskoj, ali odbrana mora da ima mogućnost da se efektivno izjasni o dokazima koji mogu imati odlučujući uticaj za utvrđivanje činjenica”, kazala je Bojović.

Profesorka je navela i da Evropski sud zahteva da država, na čijoj su teritoriji osobe čija se komunikacija nadzire, mora biti obaveštena o tome, čak i ako njena tehnička pomoć nije neophodna da bi se nadzor obavio, uz ocenu da to znači da je Francuska unapred trebalo da obavesti sve države na čijim teritorijama su nadzirani građani.