“Srbija nema dovoljno velik stočni fond da bi bila ozbiljan partner za izvoz. Na prvom mestu, morali bismo da uložimo ogromne investicije u obnovu stočnog fonda. Srbija jeste među 10 najvećih proizvođača kukuruza u svetu, a u njoj postoje i prazne štale i obori, kao i ljudi koji znaju da se bave tim poslom. Znači da preduslove imamo, ali moramo prevazići domaću krizu”, rekao je Prostran.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine stupiće na snagu 1. jula 2024 godine, a na listi je 10.412 proizvoda čiji će izvoz iz Srbije u Kinu biti postepeno liberalizovan u narednih deset godina, a najveće šanse na plasman na kinesko tržište imaju vina, rakije, goveđe meso, borovnice, suve šljive i jabuke.

Sadašnja carina na govedinu je 25 odsto i svake godine bi se umanjivala za pet odsto. Srbija, međutim, prema podacima iz popisa 2023. godine ima svega 725.000 goveda. To je za skoro 18 odsto manje nego samo tri godine ranije, a 20 odsto manje nego 2012. godine. U odnosu na davnu 1990. godinu fond goveda je prepolovljen.

Prošle godine, prema podacima Zavoda za statistiku u Kinu je izvezeno svega 579 tona smrznute govedine za 1,2 miliona dolara. U 2022. godini izvezeno je nešto više, 1.855 tona za 6,2 miliona dolara, a u 2021. godini 3.000 tona za skoro 14 miliona dolara. 

Prostran je rekao da u Srbiji nema novca da se prebrodi taj problem, pa rešenje vidi u tome da Kinezi investiraju u proizvodnju, a Srbija da odradi ceo posao tova za poznate kupce.

Trebalo bi, kako je rekao, imati u vidu da je Sporazum o slobodnoj trgovini dvosmerna ulica, i da je pitanje ko je od dve zemlje bolji trgovac, odnosno kome će relaksirane carine više biti od koristi.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin podseća da Srbija sa Kinom već ima potpisane brojne sporazume, kao što su za kukuruz i vino, ali da sa druge strane logističke mogućnosti umnogome koče to da se razvije značajnija spoljnotrgovinska razmena.

“Kina je jedan od najvećih potrošača i najveći uvoznik vina na svetu, a mi imamo da ponudimo i voćarske kulture i žitarice. Ali je pitanje koliko je realno da izvozimo robu relativno male jedinične vrednosti na tako daleke relacije, tim pre što su morske rute zbog rata problematične, počev od Crnog mora i Crvenog mora”, rekao je Galetin.

Naveo je da, iako Srbija ima voća za izvoz, pitanje je koje nije kvarljivo za tako duge relacije, a da to definitivno nisu breskve i kajsije. “Eventualno možemo izvoziti šljivu, a pre svega jabuku. Ali je pitanje koliko je Kina zainteresovana za našu jabuku, a naposletku pitanje je i kakav kvalitet bi bio nakon transporta”, rekao je Galetin.

Jabuke i šljive, kao i trešnje i breskve Srbija će moći da izvozi u Kinu bez carine čim sporazum stupi na snagu, a sadašnja carina je 10 odsto. Carine na kajsije,  su 25 odsto i biće smanjene na nulu tek za 15 godina.

Takođe, zanimljivo je da neće biti smanjenja carine za sveže maline, dok će period prilagođavanja za borovnice biti 10 godina sa početnih 30 odsto carine.

Za suve šljive carina će se, sa početnih 25 odsto, smanjivati postepeno narednih 15 godina. Isto važi i za suve kajsije i jabuke.

Što se tiče vina, za pakovanja do dva litra, carinska stopa će se smanjivati narednih pet godina, sa sadašnjih 14 odsto. Za pakovanja preko dva litra, početna carinska stopa je 20 odsto, a period prilagođavanja, odnosno smanjenja carinskih stopa do nule trajaće 10 godina.

Prelazni period u kom će se smanjivati carinske stope na rakiju je 10 godina, a početna carinaska stopa 10 odsto.