Otkako je postao vršilac dužnosti predsednika poslednjeg dana 1999. godine, Putin je oblikovao Rusiju u monolit slamajući političku opoziciju, proterujući nezavisne novinare iz zemlje i promovišući sve veću privrženost “tradicionalnim vrednostima” koja mnoge u društvu gura na margine. 

Njegov uticaj je toliko dominantan da su drugi zvaničnici mogli samo pokorno da stoje po strani dok je on počinjao rat u Ukrajini uprkos očekivanjima da će invazija doneti međunarodnu sramotu i oštre ekonomske sankcije i da će Rusiju skupo koštati u krvi njenih vojnika.

Stoliko moći to šta će Putin uraditi sa svojim sledećim mandatom je zastrašujuće pitanje u zemlji i inostranstvu.{image2}

Rat u Ukrajini, gde Rusija ostvaruje postepene, ali dosledne dobitke na bojnom polju, najveća je briga, a on ne pokazuje nikakve naznake da menja kurs.

“Rat u Ukrajini je ključan za njegov trenutni politički projekat i ne vidim ništa što bi sugerisalo da će se to promeniti. A to utiče na sve ostalo” – rekao je za Asošijeted pres Brajan Tejlor, profesor Univerziteta Sirakjuz i autor “Koda putinizma”.

“To utiče na to ko je na kojim pozicijama, utiče na raspoložive resurse i utiče na ekonomiju, utiče na nivo unutrašnje represije” – rekao je on.

U govoru o stanju države u februaru Putin je obećao da će ispuniti ciljeve Moskve u Ukrajini i učiniti sve što je potrebno da “odbrani naš suverenitet i bezbednost naših građana”. On je tvrdio da je ruska vojska “stekla ogromno borbeno iskustvo” i da “čvrsto drži inicijativu i vodi ofanzive na mnogim sektorima”. {image3}

To će doći uz ogroman trošak koji bi mogao da iscrpi novac koji je na raspolaganju za opsežne domaće projekte i reforme u obrazovanju, socijalnom staranju i borbi protiv siromaštva, o čemu je Putin detaljno govorio tokom većeg dela dvočasovnog nastupa.

Tejlor smatra da su takvi projekti bili uključeni u taj govor koliko radi stvaranja utiska, ali i radi nagoveštavanja stvarne namere da se oni nekad i sprovedu u delo.

Putin “misli o sebi u velikim istorijskim razmerama ruskih zemalja, vraćajući Ukrajinu tamo gde joj je mesto – on ima te vrste ideja. Mislim da to nadmašuje bilo koju vrstu programa društveno-ekonomskog tipa”, rekao je Tejlor.

Ako bi se rat završio porazom manjim od potpunog za bilo koju stranu, a Rusija zadržala deo teritorije koju je već zauzela, evropske zemlje strahuju da bi Putin mogao da bude podstaknut ka daljem vojnom avanturizmu na Baltiku ili u Poljskoj.

“Moguće je da Putin zaista ima velike ambicije i da će pokušati da prati skup uspeh u Ukrajini novim napadom negde drugde” – napisao je profesor međunarodnih odnosa sa Harvarda Stiven Volt u časopisu “Forin polisi”. “Ali, takođe je sasvim moguće da njegove ambicije ne prelaze ono što je uz ogromnu cenu Rusija već osvojila i da on nema potrebu ili želju da se kocka za nešto više od toga” – smatra on.

Ali, dodao je Volt, “Rusija neće biti u stanju da pokrene nove agresivne ratove kada se rat u Ukrajini konačno završi”.

Takva racionalna zabrinutost možda neće prevladati – kažu drugi. Maksim Samorukov, iz Centra Karnegi za Evroaziju – Rusiju, rekao je da će “Moskva, pokrenuta Putinovim hirovima i zabludama, verovatno počiniti samopogubne greške”.

U komentaru za “Forin afers”, Samorukov je sugerisao da bi Putinova starost mogla da utiče na njegovo rasuđivanje: “Sa 71 godinom njegova svest o sopstvenoj smrtnosti sigurno utiče na njegovo donošenje odluka. Rastući osećaj da mu je vreme ograničeno nesumnjivo je doprineo njegovoj sudbonosnoj odluci da napadne Ukrajinu”.

Sve u svemu, Putin će možda krenuti u svoj novi mandat sa slabijim uticajem na vlast nego što to izgleda.

Ruske “ranjivosti su skrivene naočigled svih, a sada više nego ikad, Kremlj donosi odluke na personalizovan i proizvoljan način u kojem nema čak ni osnovne kontrole” – napisao je Samorukov.

“Ruska politička elita je postala popustljivija u sprovođenju Putinovih naredbi i više pokorna njegovom paranoičnom pogledu na svet” – napisao je on. Režim je “u stalnom riziku da se sruši preko noći, kao što je to bilo s njegovim sovjetskim prethodnikom pre tri decenije”.

Sigurno je da će Putin nastaviti svoj stalni animozitet prema Zapadu, za kojeg je rekao u svom govoru o stanju države: “Želeo bi (Zapad) da Rusiji učini isto što je uradio u mnogim drugim regionima sveta, uključujući Ukrajinu: da unese razdor u naše dom, da ga oslabi iznutra”. {image4}

Putinov otpor Zapadu pokazuje ne samo njegov gnev zbog podrške Zapada Ukrajini, već i zbog onoga što on vidi kao “podrivanje moralnog tkiva” Rusije.

Rusija je prošle godine zabranila “izmišljeni LGBTQ+ pokret” proglasivši ga ekstremističkim u, kako su zvaničnici rekli, borbi za tradicionalne vrednosti poput onih koje zastupa Ruska pravoslavna crkva suočena s uticajem Zapada. Sudovi su zabranili promenu pola. {image5}

“Očekivao bih da uloga Ruske pravoslavne crkve i dalje bude prilično vidljiva” – rekao je Tejlor. Takođe je primetio nalet gneva na društvenim mrežama posle zabave koju je vodila TV voditeljka Anastasija Ivleeva koja je pozvala goste da dođu “skoro goli”.

“Drugi akteri u sistemu razumeju da te stvari odjekuju kod Putina. Ima ljudi zainteresovanih za eksploataciju takvih stvari” – rekao je on.

Iako su opozicioni i nezavisni mediji skoro nestali pod Putinovim represivnim merama, još postoji potencijal da se još više kontroliše ruski informacioni prostor, uključujući napredovanje u naporima da se uspostavi “suvereni internet”.{image6}

Inauguracija Putina će biti dva dana pre Dana pobede, najvažnijeg sekularnog praznika u Rusiji, u znak sećanja na to što je na taj dan 1945. sovjetska Crvena armije u Drugom svetskom ratu zauzela Berlin, i na ogromne teškoće tog rata u kojem je SSSR izgubio oko 20 miliona ljudi.

Poraz nacističke Nemačke je sastavni deo identiteta savremene Rusije i Putinovog opravdavanja rata u Ukrajini kao borbe uporedive s tadašnjom.