“Želim da znate da ja lično i sve vodje zemlje delimo taj bol. Znamo da ništa ne može da zameni gubitak sina”, rekao je Putin u Kremlju u kratkom govoru na sastanku s majkama ruskih vojnika i mobilisanih, koji je prenosila televizija.

On je pozvao da se ne veruje u “laži” koje se šire preko televizije i interneta o ruskoj ofanzivi u Ukrajini i ukazao na “neprijatelje u informacionom prostoru” koji pokušavaju da “omalovaže, diskredituju” rusku borbu.

“Treba da ostvarimo naše ciljve i ostvarićemo ih”, rekao je Putin.

Ovo je bio prvi Putinov susret s majkama vojnika poslatih u Ukrajinu. Neki kritičari su osudili pažljivo režiran sastanak, bez suštinskih razgovora, smatrajući da su pozvane probrane osobe.

Kremlj je u septembru naredio delimičnu mobilizaciju i dao uveravanja da će stotine hiljada mobilisanih imati solidnu obuku, dobiti dobru opremu i da neće biti na prvoj liniji fronta.

Medjutim, zabeleženi su mnogi propusti, pogibije mobilisanih na frontu, mobilizacija nespremnih ljudi, očeva velikih porodica ili suviše starih ljudi, nedostatak odgovarajuće opreme i vojne obuke za mnoge pozvane.

Ta neorganizovana mobilizacija za koju su vlasti priznale da je bilo “grešaka”, povećala je zabrinutost rodbine vojnika poslatih u Ukrajinu.

Ta zabrinutost bi mogla da preraste u kritike što stavlja Kremlj u delikatan položaj, navodi Frans pres. Iako vlasti nemilosrdno kažnjavaju svako preispitivanje ofanzive u Ukrajini, reč žena vojnika je sveta i njihovo zatvaranje bi šokiralo Rusiju.

Uoči današnjeg sastanka neke bliske rodjake vojnika poverile su Frans presu da osećaju da ih ruske vlasti nedovoljno slušaju.

Ruski predsednik zna koliko je osetljivo pitanje rodbine ruskih vojnika. U avgustu 2000. kada je u potapanju ruske podmornice Kursk poginulo 118 članova posade, on je žestoko kritikovan i optužen da je kasno reagovao. I za vreme dva rata u Čečeniji pokret majki vojnika je takodje doveo vlasti u neprijatan položaj.

Ovog puta, u klimi pojačane represije, protesti žena i majki vojnika ne dovode direktno u pitanje ofanzivu u Ukrajini, ali neke kritikuju uslove pod kojim su njihovi bližnji tamo poslati.

I njihov status majki i supruga mobilisanih koji su otišli da služe domovini, daje im legitimitet i neki oblik zaštite od progona.

Za sada je taj pokret malo koordinisan. Pozivi zabrinutih rodjaka šire se društvenim mrežama ili se neformalne grupe okupljaju oko neke ličnosti.

To je slučaj sa Olgom Cukanovom koja se paralelno angažuje za kontroverznu opozicionarku Svetlanu Peunovu, za kojom se traga u Rusiji i koja je optužena da promoviše teorije zavere.

Druge žene se ipak plaše da izazovu probleme ili pogoršaju položaj svojih rodjaka na frontu time što bi se obratile medijima, pogotovo stranim.

“Poslale smo zvanična pisma vlastima” napisala je AFP-u jedna od njih koja nije želela da joj se navede ime. “Neće novinari da izvuku naše muškarce iz rovova i mi ne želimo da im stvaramo dodatne probleme”, napisala je ona.