Gil Duran, autor “Rajha štrebera: Fašizam Silicijumske doline i rat protiv demokratije (The Nerd Reich: Silicon Valley Fascism and the War on Democracy) iznosi u toj kjnizi argumente o tome zašto grupa bogatih, arogantnih i sve moćnijih oligarha gleda mimo izbora ka libertarijanskoj budućnosti, piše u tekstu.
Autor kritike te knjige, novinar FT Herni Mens (Henry Mance), piše da se iz niza knjiga koje kritikuju tehnološku industriju i njene oligarhe, knjiga Gila Durana izdvaja po svom mračno – duhovitom naslovu: “Nerd” – “štreber” na engleskom što se u izgovoru (nerd rajh) neznatno razlikuje od engleskog naziva nacističkog “Trećeg Rajha” (Third Reich).
Uz podnaslov koji je podjednako direktan, mada manje duhovit, piše – “Fašizam Silicijumske doline i rat protiv demokratije”, u knjizi “Rajh štrebera” se tvrdi da mala grupa bogatih i moćnih ljudi nije samo ideološki kritičar postojećeg stanja, već su oni “digli ruke od čitavog sadašnjeg sistema upravljanja”.
“Antidemokratske ideje sada su postale vodeći principi nekih od najbogatijih i najmoćnijih ljudi na svetu”, piše Duran. “A kada neku zemlju izdaju njeni najbogatiji građani… sledi egzistencijalna kriza”, upozorava on.
Tradicionalna autoritarna reakcija na liberalnu demokratiju – koju predvode Vladimir Putin i drugi – piše autor, godinama je u žiži javnosti, a sada njena varijanta prožeta tehnologijom s pravom privlači sve više pažnje.
“Siva eminencija” iza svega je suosnivač kompanija PayPal i Palantir, Piter Til. On je 2009. godine napisao “Više ne verujem da su sloboda i demokratija kompatibilne”, što je citat koji “nije toliko ozloglašen koliko bi trebalo da bude”, kaže se dalje.
Duran, novinar i bivši saradnik kalifornijskih političara, uključujući demokratkinju Kamalu Haris koja je izgubila od Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD 2024, počinje tamo gde su drugi već počeli: od knjige “Suvereni pojedinac” (The Sovereign Individual) Džejmsa Dejla Dejvidsona i Vilijama Ris-Moga iz 1997. godine. Autori te knjige su predvideli da će “mikroprocesiranje potkopati i uništiti nacionalnu državu”, dok će “kognitivna elita sve više delovati izvan političkih granica”.
Knjiga “Suvereni pojedinac” nije bila naročito originalna za to vreme, ali je naišla na odjek kod Tila i drugih u tehnološkoj zajednici, koje su talenat i postignuća učinili arogantnim, piše kritičar FT.
Možda je najupečatljivije zapažanje u knjizi “Rajh štrebera” to koliko je, gledano iz današnje perspektive, bilo očigledno njihovo izobličeno shvatanje politike. Til se javno žalio da je američka demokratija krenula nizbrdo još dvadesetih godina prošlog veka, i to zbog širenja sistema socijalne zaštite i davanja prava glasa ženama. Objasnio je da je ideja za PayPal proistekla iz saznanja da njegove zamisli “nikada ne bi mogle da pobede na izborima”, ali da bi se “svet možda ipak mogao jednostrano promeniti… putem tehnoloških sredstava”.
Taj antidemokratski pogled na svet najdirektnije je izneo Kertis Džarvin, pisac koji se posebno zalagao za ideju da bi SAD trebalo da imaju “nacionalnog izvršnog direktora” – ili, drugim rečima: “diktatora”.
Među onima koji su bili upoznati sa Džarvinovim idejama nalazili su se Til i sadašnji potpredsednik SAD Džej-Di Vens. Vens je, kako navodi Duran, “gotovo u potpunosti prihvatio Tilovo delo”, a Til je finansirao njegovu prvu kampanju za Senat SAD.
Knjiga “The Nerd Reich” razotkriva stalnu nedoslednost u stavovima elite iz Silicijumske doline. Tehnološki revolucionari ponekad žude za oslobađanjem od državne vlasti: žele da se presele u svemir, osnuju države na moru i ulažu u kriptovalute.
Tokom mandata predsednika Donalda Trampa, duh vremena se pomerio ka težnji za kontrolom državnog aparata.
Duran s tim u vezi tvrdi da tehnološki lideri “entuzijastično sarađuju sa autoritarnim režimima”, pružajući im usluge nadzora i druge pogodnosti, te “umesto da sruše vlast, oni su je kolonizovali”.
Kripto-svet omogućava “gozbu” korupcije, “Dođavola s libertarijanstvom!” piše kritičar.
Čitajući “The Nerd Reich”, lako je uočiti kako su tehnološki moćnici, navikli da deluju munjevitom brzinom, počeli da preziru demokratsku politiku.
Njihov očigledni prezir prema čovečanstvu teže je razumeti, piše dalje. U jednom intervjuu prošle godine, Til u prvi mah nije mogao da kaže da li bi želeo da ljudski rod opstane. “To pitanje podrazumeva mnoštvo drugih”, oklevao je, pre nego što je na kraju odgovorio potvrdno.
Duran ima smisla za privlačenje pažnje javnosti. Izjavio je da mu je zabranjen pristup platformi X pošto je “tehnološki manifest” kompanije Palantir opisao kao fašizam.
Kritičar FT dalje piše da je Duranovo razmatranje onoga što se zapravo smatra fašizmom površno: On iznosi tezu da se, dok su se Musolini i drugi pozivali na mitsku prošlost, tehno-fašisti okreću slavnoj budućnosti ili – Armagedonu – konačnoj bici Dobra i Zla.
Međutim, njegovo ogorčenje ponekad čini knjigu “The Nerd Reich” monotonom. Pošto u većem delu knjige kritikuje ljude bliske Republikancima u SAD, Duran na kraju tvrdi da “veću pretnju” zapravo predstavljaju Demokrate koje dozvoljavaju da ih tehnološka industrija instrumentalizuje.
Njegov krajnji predlog je ukidanje milijardera “što nije naročito inspirativan završetak”, piše kritičar.
Razotkrivanje antidemokratskih ideja, kontrola finansiranja izbornih kampanja, reforma Vrhovnog suda SAD i regulisanje novih tehnologija bili bi teški poduhvati, ali ipak deluju kao izvodljiviji načini da se povrati nada za budućnost, smatra on.
“The Nerd Reich: Silicon Valley Fascism and the War on Democracy” Gila Durana objavili su “Simon & Schuster” (25 funti)i “Avid Reader Press” (30 dolara), a knjiga ima 352 strane.
Komentari (0)