Na dvodnevnoj konferenciji „(Pogrešne) percepcije Evropske unije na Zapadnom Balkanu“, Reljić, direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost (SWP), rekao je da bi suština EU trebalo da bude konvergencija, odnosno približavanje zemalja u političkom, ekonomskom, pravnom smislu.

Međutim, politička ekonomija proizvodi divergenciju, odnosno dodatno udaljava zemlje Zapadnog Balkana od članica EU, naveo je.

„Svaki građanin Zapadnog Balkana dobiće od EU po 500 evra u narednih sedam godina, dok će svaki građanin Hrvatske i Grčke, na primer, dobiti između 5.300 i 5.700 evra. Mogućnost regiona da se približi Uniji je ograničena jer će se iz godine u godinu jaz između članica EU i Zapadnog Balkana povećavati, umesto da se smanjuje“, kazao je Reljić.

Na konferenciji, koju organizuju univerziteti Peruđe, Beograda i Zagreba, u okviru Projekta Žan Mone (Erazmus plus) Evropske unije, Reljić je dodao da debate o strategijama proširenja EU predstavljaju „gubljenje vremena“.

„Desetogodišnji prosek trgovinskog deficita Zapadnog Balkana sa EU iznosi oko 110 milijardi evra u poslednjih deset, 15 godina, što znači da ogromna količina novca odlazi iz regiona u bogate zemlje EU“, naveo je Reljić.

On je ukazao da je posledica odnosa EU prema regionu to što se mnogi ljudi osećaju iznevereno jer nisu postali ni bogatiji ni zdraviji, dok vreme prolazi, i dodao da se time stvara plodno tlo za nacionalizam i populizam.

Kao primer nejednake pozicije Zapadnog Balkana i bogatih zemalja EU, Reljić je naveo da bi prekid dotoka ruskog gasa i nafte doveo do kolapsa u Srbiji, dok u Nemačkoj ne bi, iako bi i za nju to bio veliki problem.

Istraživač rimskog Instituta za međunarodnu politiku Mateo Bonomi rekao je da se ne slaže sa tezom da nema rezultata u procesu približavanja Zapadnog Balkana Uniji, navodeći da je njihova povezanost u mnogim elementima znatno veća nego pre deset godina.

„Trgovinska razmena EU i Zapadnog Balkana je duplirana u odnosu na 2008. godinu, dok je deficit ostao isti. Došlo je do finansijske integracije, integracije kapitala“, kazao je Bonomi.

Bonomi je naveo da postoji visok nivo međuzavisnosti i integracije regiona i EU, iako okvir za proširenje nije funkcionalan.

On je rekao da je u EU pre 15 godina postojao konsenzus oko članstva Zapadnog Balkana, ali da je politika proširenja EU posle 2011. postala samo opšti okvir za saradnju, bez jasnog usmerenja ka ulasku zemalja regiona u Uniju.

Predstavnik Jadranskog bezbednosnog foruma Ditmir Bušati, bivši šef albanske diplomatije, kazao je da je proces proširenja EU „klinički mrtav“, navodeći da jasna vizija za Zapadni Balkan ne postoji još od samita u Solunu 2003. godine.

Bušati je naveo da treba razgovarati o tome gde zemlje regiona žele da budu za deset, 20, 30 godina i ocenio da je stalno ponavljanje fraze evropska perspektiva za Zapadni Balkan, bez preuzimanja odgovornosti, rezultirala statusom kvo.

On je rekao da u aktuelnoj krizi, započetoj ruskim napadom na Ukrajinu, Zapadni Balkan nije demonstrirao koherentnost, jer nisu sve zemlje uvele sankcije Rusiji.

„Sve zemlje regiona osudile su u UN agresiju Rusije na Ukrajinu, ali Srbija i Crna Gora nisu uvele sankcije Moskvi i to će imati posledice. Jedino iznenađenje za mene je Crna Gora, ali to je posledica političke paralize u toj zemlji“, dodao je Bušati.

Profesor Univerziteta u Zagrebu Dejan Jović izrazio je nadu da je došao trenutak da EU odustane od politike uslovljavanja Zapadnog Balkana.

On je ocenio da sve zemlje Zapadnog Balkana treba istovremeno da uđu u Uniju, jer bi ulazak neke države pre druge bio „previše opasan“.

„Ako bi EU pozvala BiH da postane članica, to bi bio alarm za Republiku Srpsku, da je to poslednja šansa za otcepljenje, u smislu sad ili nikad. Jedino zajednički ulazak Srbije i BiH u Uniju bio bi prihvatljiv za Republiku Srpsku“, kazao je Jović.

Dodao je da je EU napravila „veliku grešku“ što nije ponudila „nešto konkretno“ srpskom premijeru Zoranu Đinđiću, ocenivši da je sadašnje stanje u Srbiji posledica takve politike EU.

Među učesnicima konferencije su i Milica Uvalić sa Univerziteta u Peruđi, Stefano Bjankini sa Universiteta u Bolonji, Ivan Vujačić, Jovan Teokarević, Jelena Vasiljević, Aleksandra Krstić i Srđan Bogosavljević sa Univerziteta u Beogradu, Vil Bartlet sa Londonske škole za ekonomiju.

Na panelima se, između ostalog, diskutuje o pogoršanju imidža EU na Zapadnom Balkanu, razlozima zbog kojih je proširenje EU u Jugoistočnoj Evropi dospelo u ćorsokak, ulozi građanskih inicijativa u demokratizaciji društva, bezbednosim i izazovima integracije u EU, kao i o angažmanu SAD u regionu.