Reporteri bez granica su na Dan slobode medija, 3. maj, objavili indeks slobode medija za 2024. koji objavljuju od 2002. godine.

Kako piše u uvodnom delu izveštaja posvećenom Evropi, politički interesi guše novinarstvo u nekoliko zemalja koje su kandidati za članstvo u EU, a to su Bosna i Hercegovina koja je na 81. mestu na indeksu medijskih sloboda, Srbija na 98. i Albanija na 99. mestu.

U odnosu na druge zemlje u regionu koje su kandidati za članstvo u EU, Srbija je lošija samo od Albanije, koja je na 99. mestu a prošle godine je bila na 96.

Najbolje plasirana je Severna Makedonija koja je na 36. mestu, na koje je došla sa 38. prošle godine. Sledi Crna Gora koja je pala na 40. mesto ove godine sa 39. mesta  2023, dok je Kosovo koje se rangira odvojeno palo na 75. mesto sa 56, a Bosna i Hercegovina je pala na 81. mesto sa 64. 

U delu gde se govori o Srbiji navodi se da iako u zemlji postoji kvalitetno novinarstvo, i ocenjuje je ono “nagrađeno zbog istraživanja kriminala i korupcije”, dodaje se da je i “uhvaćeno između rasprostranjenih lažnih vesti i propagande”.

“Uprkos solidnom pravnom okviru novinari su podvrgnuti političkim pritiscima i zločini počinjeni prema njima prolaze nekažnjeno”, piše u izveštaju.

Ukazuje se da su u političkoj klimi koja je još više polarizovana zbog antivladinih protesta u 2023. godini, novinari “često na meti napada članova vladajuće elite što se dalje uvećava preko nekih nacionalnih televizija”.

Ističe se da ni političari, ni vladine agencije, uključujući i regulatora elektronskih medija REM, koji se uglavnom sastoji od članova koje je imenovala vlada, nisu bili spremni da poprave tu situaciju. Takođe se ukazuje da novinari kritični prema vladi imaju ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlade i u javnom informisanju.

Kao pozitivno se navodi to da su “propisi određeni za kancelariju tužioca i policiju kao odgovor na napade na novinare dali pozitivne rezultate u nekim slučajevima”.

Dodaje se da, međutim, pravni sistem koji se bavi ubistvima, napadima i SLAPP tužbama protiv novinara još treba da dokaže svoju nezavisnost i efikasnost u zaštiti medijskih sloboda.

Ustav garantuje slobodu izražavanja, piše u izveštaju, ali se ukazuje da novinari često rade u restriktivnom okruženju i sami sebe cenzurišu, kao i da još treba da se proceni uticaj novih medijskih propisa usvojenih 2023. godine.

Izveštaj primećuje da  je medijsko tržište veoma rascepkano sa više od 2.500 medija registrovanih u zemlji, a da najuticajnije medijske kuće uključuju javnu televiziju RTS, druge nacionalne televizije, nezavisnu televiziju N1 i nekoliko tabloida.

Reporteri bez granica ukazuju da istraživačko novinarstvo dobija na vidljivosti i uticaju. Takođe se primećuje da ruski propagandna televizija koju je zabranila Evropska unija u okviru sankcija uvedenih kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine, sada ima ogranak u Beogradu RT Balkan, kao i da rusku propagandu takođe emituju i nacionalni mediji.

Kada je reč o finansiranjima medija, većina se finansira od reklamiranja i netransparentnih vladinih subvencija, pristup tim izvorima finasiranja je u velikoj meri pod kontrolom vladajuće elite i podložan pristrasnosti pri objavljivanju, piše u izveštaju.

Kao razlog za zabrinutost navodi se pojava koncentracije medija i borba oko pristupa tržištu, programiranju i korisnicma u između državnog Telekoma Srbije i privatnog SBB-a.

Reporteri bez granica ističu da su uloženi napori da se poboljša bezbednost novinara formiranjem dve radne grupe i otvaranjem medijske “hotline”, linije za prijavljivanje, ali da su srpski novinari i dalje  “daleko od toga da se osećaju zaštićenim”.

Kao primer nekažnjivosti za zločine počinjene protiv novinara navodi se ovogodišnje oslobađanje u žalbenom postupku osoba optuženim za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Primećuje se da su u Srbije novinarke i dalje na meti napada zbog svog rada i pola a da ekstremnodesničarske grupe uznemiravaju medije koji izveštavaju o migrantima LGBTI+ zajednice i ljudskim pravima.

Srbija je, kako je ocenjeno, prešla iz kategorije država u kojoj je stanje u oblasti medija problematično – među zemlje u kojima je sloboda medija u teškoj situaciji. Od zemalja kandidata za članstvo u EU u regionu u toj kategoriji je još Albanija, dok su ostale četiri u kategoriji država u kojima je stanje u oblasti medija problematično.