„Navodne etničke razlike eksploatiše nacionalistička politička elita te zemlje (BIH) u srpskoj, hrvatskoj i bošnjačkoj stranci, pojačavaju ih i eksploatišu ih za samobogaćenje i održavanje sopstvene moći“, pišu poslanici u zajedničkom dokumentu.

Smatraju da su u BIH reforme decenijama blokirane da bi se održao ambijent povoljan za korupciju i klijentelizam i da se „sada pojedini politički lideri sve više oslanjaju na separatizam, mržnju i govor mržnje – ne samo da bi odvratili pažnju od zastoja i društvene frustracije za koje su same te političke snage odgovorne“.

„Konkretno, političke akcije nacionalističkih političara poput Milorada Dodika, trenutno člana državnog Predsedništva, i Dragana Čovića, predsednika HDZ u BiH, imaju za cilj da unište Bosnu i Hercegovinu kao državu i dom raznolikog stanovništva“ – smatraju nemački poslanici.

Oni kažu da je takvo delovanje u BIH „pretnja miru u Jugoistočnoj Evropi“, da je to neprihvatljivo i zahteva „odlučan, čvrst otpor“ Evropske unije, njenih država-članica i međunarodne zajednice.

Nemački poslanici, između ostalog, pozivaju Vladu Nemačke da „izričito pozove političko rukovodstvo Bosne i Hercegovine na deeskalaciju i smanjenje unutrašnjih tenzija“.

Vlada u Berlinu takođe treba da nastavi da se energično zalaže za to da sankcije u EU budu usmerene na osobe, institucije i kompanije koje „podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni pravni subjektivitet Bosne i Hercegovine“.

Pored toga, od političkih lidera Srbije se u kontekstu procesa pridruživanja EU, kao i od Hrvatske traži da se „distanciraju od etničkih separatističkih snaga u Bosni i Hercegovini“.

Ostali zahtevi su, između ostalog, približavanje BiH NATO-u, nastavak „Berlinskog procesa“ i jačanje Kancelarije visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu.

Savezna vlada Nemačke takođe treba da ispita ponovnu podršku nemačkih oružanih snaga operaciji „EUFOR Althea“ u BIH, kao signal podrške Nemačke – piše u dokumentu.