„Pretrpeli smo genocid u Drugom svetskom ratu, posledice su zastrašujuće, osećaćemo ih i u decenijama koje dolaze“, rekao je Ristić, na obeležavanju tri decenije ovog muzeja.

On je naveo da je muzej izrastao u „medjunarodno referentnu, uticajnu ustanovu, jedinstvenu u jugoistočnoj Evropi, koja je dala veliki doprinos osvetljavanju najstrašnijeg perioda naše istorije“.

Episkop pakračko-slavonski Jovan izjavio je da smo „dočekali da 2022. godine na Beogradskom univerzitetu nije odbranjen ni jedan doktorat o Jasenovcu“ i da na njemu „kurs o Drugom svetskom ratu nije obavezujući već fakultatativan“.

„To su strašne stvari. Ali svaki rad počinje sagledavanjem situacije, samokritikom, pogledom na sebe“, rekao je episkop Jovan, predsednik Upravnog odbora muzeja i predsednik Odbora Sabora Srpske pravoslavne crkve za Jasenovac.

On je naglasio da taj muzej „ima zadatak da uobliči narativ o stradanju našeg naroda u dvadesetom veku“, kao i da su u Drugom svetskom ratu nacistička Nemačka i Nezavisna država Hrvatska želele da istrebe čitave narode.
Naveo je da je dugo posle tog rata za Jasenovac važilo da su „aprstraktni fašisti ubili još apstraktnije atifašiste, čija se imena i identet nisu znali, ni zašto su ubijani“.

Svečanosti u Narodnom muzeju prisustvovali su predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.