Novopazarka Marija Stefanović, čije je dete već osam godina korisnik usluga Udruženja, tvrdi da bi zbog svog značaja za lokalnu zajednicu ono trebalo da postane javna ustanova.
“Da nema ovog Udruženja, naš život bi bio mučenje. Mislim da je i sramota i grehota pustiti da lepo napravljeni temelji nečeg što može da bude izuzetno važan stub naše društvene zajednice propadne, a da ne budu primećeni i adekvatno podržani od pojedinaca i grupacija kojima to treba da bude posao”, kaže Marija.
Sa njom se slaže novopazarka Sabaheta Koca čije dete je član Udruženja od 1999. godine, a koja smatra da bi lokalna samouprava trebala da izdvoji više finansijskih sredstava za rad te ustanove.
“Da nema ove zgrade i da nema Udruženja, ja ne znam šta bih radila sa svojim detetom. Prvo, ne bih mogla da radim, a drugo, dete bi mi bilo zatvoreno u kući. Ovde imam stručnu pomoć koja mom detetu mnogo znači. Značilo bi nam mnogo više sredstava, jer bez njih ne možemo da radimo”, ističe Sabaheta.
Sekretar Udruženja Lejla Delić ocenila je da trenutno ne postoje kapaciteti za primanje većeg broja korisnika, iako je interesovanje roditelja veliko.
“Svakog meseca veliki broj roditelja traži da upiše svoje dete kod nas. Mi nemamo kapaciteta da ih sve primimo. Ne možemo ni radnike da obezbedimo, jer, nažalost, ovde rade ljudi dobre volje za minimalnu platu. Izgaramo sve ovo vreme zbog ljudi dobre volje. Apelujem da nam lokalna samouprava izađe u susret i da nas vide kao prioritet”, ističe Delić.
Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba “Tahir Taša Delić” trenutno broji 60 korisnika o kojima se stara 32 stručna radnika. Udruženje porodicama obezbeđuje uslugu dnevnog boravka za decu, mlade i odrasle sa smetnjama u razvoju, kao i uslugu “Predah porodici”. Korisnici u njoj provode osam sati, a finansira se iz projekata koje podržava lokalna samouprava i donacijama humanih ljudi.
