U središtu priče je osuđivani trgovac kokainom Slobodan Kostovski (70), državljanin Srbije, koji je 2018. pobegao iz brazilskog zatvora i vratio se u Evropu, a avgusta prošle godine je u okviru velike međunarodne akcije uhapšen u Beogradu zbog pošiljke 2,7 metričkih tona kokaina iz Brazila jedrilicom zaplenjenom na Atlanstkom okeanu, u blizini španskih Kanarskih ostrva.

Povratak Kostovskog u Evropu 2018. godine poklopio se s povoljnim trenutkom za trgovinu kokainom na tom kontinentu – piše Rojters: proizvodnja u Južnoj Americi je porasla tokom protekle decenije, a balkanski trgovci su bili u savršenoj poziciji da podstaknu evropsku potražnju. Oni sada dominiraju složenom logistikom transporta kokaina iz proizvodnih laboratorija u Andima do uličnih prodavaca u Parizu, Londonu i Berlinu, doprinoseći da Evropa postane svetsko tržište kokaina Broj jedan – pokazuje analiza Rojtersa.

To su postigli tako što su uspostavili kontakte s kriminalcima u zajednicama balkanske dijaspore sa obe strane Atlantika, i infiltrirajući se u sistem pomorskog transporta koji obavlja 90% svetske trgovine robom – kažu američki, evropski i latinoamerički agenti koji se bore protiv prometa narkotika.

“U snabdevanju evropskog kontinenta velikim pošiljkama glavna je grupa s Balkana” – rekao je Ivo Silva, detektiv brazilske federalne policije koji je istraživao Kostovskog početkom 2000-ih u okviru prve velike istrage balkanskih trgovaca kokainom koji deluju iz Brazila.

Balkanske grupe krijumčara izbegavaju teritorijalnu strukturu kartela iz Meksika i Kolumbije organizovanu “odozgo nadole”, te rade u malim ćelijama pojedinaca s po nekolimo identiteta i pasoša, koje su veoma mobilne, tajne i sposobne da prenesu zapanjujuće velike količine kokaina – rekli su zvaničnici službi za borbu protiv narkotika. Iako te bande nisu monolitne i upuštale su se u krvave međusobne sporove, vlasti su ih sve zajedno nazvale “Balkanskim kartelom” u kojeg je teško prodreti, a još teže ga je srušiti.

“Balkanski kartel ne postoji kao stroga hijerarhijska struktura” – rekao je Rojtersu bivši zvaničnik američke Agencije za borbu protiv droga (DEA) koji je istraživao te bande i dodao: “tu nema ‘kuma’ “.

“Balkanski otisci prstiju” sada se mogu naći na većini kokaina koji ulazi u Evropu – rekli su američki i evropski zvaničnici za borbu protiv narkotika. Pomorski analitičko-operativni centar (MAOCN) – evropska agencija koja koordinira zaplene narkotika u vodama Atlantskog okeana, saopštila je da je prošle godine na moru zaplenjeno rekordnih 9,11 metričkih tona kokaina povezanog s balkanskim kriminalcima, što je povećanje od 300 odsto u odnosu na 2015.

Nedavni podaci o zapleni ukazuju na to da se ne usporava povećavanje količine kokaina u Evropi, a ni rast broja balkanskih švercera koji time upravljaju. U belgijskoj luci Antverpen, glavnoj evropskoj kapiji za južnoamerički kokain, vlasti su prošle godine zaplenile rekordnih 116 metričkih tona. Holandska carina zaplenila je skoro 60 metričkih tona 2023. godine, što je za skoro petinu više nego 2022. godine.

Vlasti kažu da su duga istorija pomorstva, krijumčarenja i migracija na Balkanu ključni za porast broja i jačanje balkanskih švercera droge.

Rojters piše da je ovaj njegov članak zasnovan na hiljadama stranica policijskih i obaveštajnih izveštaja i sudskih dokumenata iz Evrope, Sjedinjenih Država i Latinske Amerike, i na razgovorima s više od dvadeset zvaničnika sa obe strane Atlantika. Materijal prikazuje balkanske švercere kao preduzetničku grupu stručnjaka za logistiku koja se ubacila u svaku kariku lanca snabdevanja kokainom zbog čega su nezamenjivi u odnosu na druge kartele koji prebacuju drogu iz Južne Amerike.

Balkanski kriminalci su “više nego srećni što rade sa Izraelcima, Holanđanima, Šveđanima, Dominikancima, kineskim trijadama” – rekao je bivši zvaničnik američke službe DEA. “Radiće, zaista, s bilo kim” – nastavio je on. Međutim, Balkanci se uglavnom klone Sjedinjenih Država – rekao je – jer su obeshrabreni dominacijom meksičkih kartela i strožim policijskim nadzorom u SAD.

Uspon balkanskih bandi u gornje ešalone globalne trgovine kokainom prisiljava policiju da drži korak: Zaplena kokaina u Zapadnoj i Centralnoj Evropi dostigla je rekordnih 315 metričkih tona 2021. godine – po najnovijim podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), što je više nego u Sjedinjenim Državama gde je tada zaplenjeno 250 metričkih tona. Čistoća evropskog kokaina stalno je rasla tokom protekle decenije, saopštio je UNODC, što je znak da ga ima u obilju.

U Evropi koja se davi pod tim pritiskom, sada se za prvo mesto najveće bezbednosne pretnje za Evropsku uniju ubistva povezana s drogom bore s terorizmom – kaže komesarka za unutrašnje poslove EU Ilva Johanson.

Švedski premijer Ulf Kristerson je prošle godine angažovao vojsku za suzbijanje nasilja bandi povezanih s narkoticima uz bombaške napade i ubistva dece. Grčke vlasti su u martu ove godine razbile zaraćenu balkansku bandu koja je navodno odgovorna za više od 60 ubistava širom Evrope u poslednjoj deceniji. Istog meseca, ulice Brisela potresle su borbe u kojima je navodno učestvovala albanska mafija.

U Latinskoj Americi je balkansko prisustvo sada jače nego ikad – kaže istražitelj operativne grupe za Balkan evropske policijske agencije Europol. On je rekao da širom Latinske Amerike radi više od 50 velikih ćelija švercera sa Zapadnog Balkana, sa stotinama gangstera raštrkanih širom regiona.

Vlasti kažu da je nadmoć balkanskih kriminalaca u globalnoj trgovini kokainom plod njihovog dvodecenijskog ulaganja u ljude i veze s obe strane Atlantika.

Posle raspada Jugoslavije 1991. i decenije etničkih sukoba potom – piše Rojters – balkanski kriminalci su iz haosa izgradili uspešne švercerske operacije. Kada se početkom 2000-ih uspostavio mir u tom regionu, neki od njih su krenuli u Latinsku Ameriku u potrazi za novim mogućnostima.

Tamo su izgradili saveze s moćnim kriminalnim grupama, uključujući “Revolucionarne oružane snage Kolumbije” i “Prvu glavnu komandu Brazila” da bi im te grupe pomogle da nađu i transportuju jeftin kokain – rekli su zvaničnici za borbu protiv narkotika.

Rojters piše da je postepeno ovladavanje Balkanaca transatlantskom rutom krijumčarenja potpomognuto pomorskim znanjem stečenim kroz vekove pomorstva. Hiljade ljudi s Balkana rade na teretnim brodovima, od kojih su se neki pokazali podložnim korupciji ili prinudi – po službama za borbu protiv narkotika, policijskim izveštajima i sudskim dokumentima. Balkanski krijumčari podmićuju ili prete balkanskim mornarima da bi ubacivali drogu u transportne kontejnere s robom, skrivali kokain među svojim stvarima ili ga na otvorenom moru tovarili u svoje brodove s čamaca.

Na kopnu kriminalci unutar evropske balkanske dijaspore obezbedili su distributivnu i maloprodajnu infrastrukturu za uličnu prodaju, dajući “Balkanskom kartelu” prisustvo duž celog lanca snabdevanja – piše Rojters i opisuje niz slučajeva na kojima je policija dugo radila s promenljivim uspehom.