Tri izvora upoznata sa razgovorima u Putinovom okruženju rekla su da je on “izrazio frustraciju” maloj grupi savetnika zbog napora koje podržava Zapad da se spreče pregovori i zbog stava ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da isključuje pregovore.

“Putin može da se bori koliko god treba, ali takođe je spreman za primirje – da se zamrzne rat” – rekao je visoki ruski izvor koji je radio s Putinom i upoznat je s pregovorima na najvišem nivou u Kremlju – piše Rojters.

Taj izvor kao i drugi koji su citirani govoriči su pod uslovom da se ne navede njihova imena.

Rojters kaže da je razgovarao s ukupno pet ljudi koji rade ili su radili s Putinom na visokom nivou – u političkim i poslovnim oblastima, a da samo peti izvor nije  komentarisao zamrzavanje rata na sadašnjim linijama fronta.

Zamoljen za komentar, Putinov portparol Dmitrij Peskov je rekao da je Putin više puta rekao da je Rusija spremna za dijalog da bi postigla svoje ciljeve, i da Rusija ne želi “večni rat”.

Ukrajinska ministarstva spoljnih poslova i odbrne nisu odgovorila na pitanja Rojtersa.

Prošlonedeljno imenovanje ekonomiste Andreja Belousova za ruskog ministra odbrane neki zapadni vojni i politički analitičari vide kao postavljanje ruske privrede na “trajnu ratnu osnovu” da bi se pobedilo u produženom sukobu. Do toga je došlo posle dužeg pritiska na bojnom polju i teritorijalnog napredovanja snaga Rusije poslednjih nedelja.

Izvori su međutim rekli da bi Putin koji je u martu reizabran za još jedan šestogodišnji mandat, radije upotrebio sadašnji vojni zamah da završi rat. U tom kontekstu nisu direktno komentarisali postavljanje novog ministra odbrane.

Na osnovu svojih saznanja o razgovorima među višim zvaničnicima Kremlja, dva izvora su rekla da Putin smatra da je dosadašnje napredovanje u ratu dovoljno da se ruskom narodu to predstavi kao pobeda.

Taj ruski rat, najveći u Evropi od Drugog svetskog rata, koštao je desetine hiljada života na obe strane i doveo do sveobuhvatnih zapadnih sankcija protiv ruske privrede.

Tri izvora su rekla da Putin razume da svako novo dramatično napredovanje zahtevalo još jednu opštu mobilizaciju što on nije želeo, a jedan izvor koji poznaje ruskog predsednika, rekao je da je njegova popularnost opala posle prve mobilizacije u septembru 2022. godine.

Peskov je rekao da Rusiji nije potrebna mobilizacija, već regrutuje dobrovoljce.

Rojters ukazuje da su salbi izgledi za primirje ili čak za mirovne pregovore.

Zelenski je više puta rekao da mir pod Putinovim uslovima ne dolazi u obzir. On je obećao da će povratiti izgubljenu teritoriju, uključujući Krim kojeg je Rusija anektirala još 2014. godine. On je potpisao ukaz 2022. godine kojim je “nemogućim” zvanično proglasio bilo kakve pregovore sa Putinom.

Jedan od izvora je predvideo da ne može doći do sporazuma dok je Zelenski na vlasti, sem ako ga Rusija ne zaobiđe i sklopi sporazum s Vašingtonom. Međutim, državni sekretar SAD Entoni Blinken je prošle nedelje rekao novinarima u Kijevu da ne veruje da je Putin zainteresovan za pregovore.

Ukrajina se priprema za dogovore čiji je domaćin Švajcarska idućeg meseca čiji cilj je ujedinjenje mišljenja o tome kako završiti rat. Ti dogovori su sazvani na inicijativu Zelenskog koji je rekao da Putin ne treba da prisustvuje. Švajcarska nije pozvala Rusiju. 

Moskva je rekla da ti dogovori nisu verodostojni bez njenog prisustva. Ukrajina i Švajcarska hoće da u dogovorima učestvuju ruski saveznici uključujući Kinu.

U izjavi u Kini 17. maja Putin je rekao da bi Ukrajina mogla da iskoristi dogovore u Švajcarskoj da dobije podršku šire grupe zemalja za zahtev Zelenskog za potpuno povlačenje Rusije. To bi, po rečima Putina, bio nametnut uslov, a ne ozbiljni mirovni pregovori.   

“Spremni smo za pregovore, nikad nismo odbili” – rekao je Putin u Kini.

Kremlj kaže da ne komentariše, kako oni zovu svoju “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini, ali je više puta rekao da je Moskva otvorena za ideju pregovora zasnovanih na “novim realnostima na terenu”.

Portparol Stejt departmenta je kao odgovor na ta pitanja rekao da bilo koja inicijativa za mir mora da poštuje ukrajinski “teritorijalni integritet unutar njenih međunarodno prizantih granica” i opisao je Rusiju ka jedinu prepreku miru u Ukrajini. 

“Kremlj još treba da pokaže smislenu zainteresovanost za okončanje rata, radi poptuno suprotno” – rekao je portparol.

Navodnu rusku spremnost da razgovara je Kijev ranije odbacivao kao pokušaj da se na Ukrajinu prebaci odgovornost za rat.  Kijev kaže da se ne može verovati Putinu da poštuje bilo koji sporazum.

I Rusija i Ukrajina su rekle da strahuju da bi druga strana koristila svako primirje da se dodatno naoruža.

Kijev i Zapad koji ga podržava, računaju na 61 milijardu dolara američke pomoći uz evropsku vojnu pomoć da se preokrene sadašnje stanje na frontu koje je Zelenski opisao kao jedan od najtežih trentutka u ratu.

Ukrajina je, pored nestašice municije posle odlaganja odobrenja američke pomoći, priznala da ima teškoće i s regrutacijom za vojsku i prošlog meseca je starosnu granicu regruta spustila sa 27 na 25 godina.

Izvori Rojtersa rekli su da je Putinovo insistiranje na tome da se ne može pregovarati o tome da se nekim sporazumom “zamrznu” sva osvajanja na bojnom polju. 

Međutim, Putin bi bio spreman da prihvati teritoriju koju ima sad i zamrzne konflikt na sadašnjim linijama fronta – rekla su četiri izvora. 

“Putin će reći da smo pobedili da nas je NATO napao i da smo zadržali suverenitet i da imamo kopneni koridor do Krima, što je tačno” – rekao je jedan od izvora.

Ukoliko bi se “zamrznuo” sukob na sadašnjim linijama fronta, Rusija bi ostala sa znatnim delom četiri ukrajinske oblasti koje je zvanično pripojila u septembru 2022, ali bez pune kontrole nad ijednom od njih. 

Takav aranžman ne bi ispunio ciljeve koje je Moskva odredila kada je kao svoje proglasila četiri ukrajinske oblasti  – Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson – piše Rojters.

Peskov je rekao da ne može biti govora o vraćanju te četiri oblasti koje su sada “trajno deo Rusije” po ruskom Ustavu. 

U prilog stavu šefa Kremlja je i da rat treba da se završi jer što duže traje, to se više prekaljenih veterana vraćaju u Rusiju nezadovoljno izgledima za zapošljavanje i prihode, potencijalno stvarajući napetost u društvu -rekao je jedan od izvora koji je radio sa Putinom.

U februaru su tri ruska izvora rekla Rojtersu da su SAD odbile raniji Putinov predlog o primirju i zamravanju rata.

Dok nema primirja, Putin hoće da zauzme što više teritorije da može da poveća pritisak na Ukrajinu i da pokuša da iskoristi neočekivane šanse da dođe do dodatne teritorije – rekla su tri izvora Rojtersa.

Ruske snage kontrolišu oko 18 odsto teritorije Ukrajine i ovog meseca su prodrle u severoistočju Harkovsku oblast.

Putin se oslanja na veliku rusku etničku manjinu u tom kraju, mnogobrojniju od Urkajiniaca, da vojno angažuje veći broj vojnika čak i bez mobilizacije, podstičući ih izdašnim platama tokom borbi na frnotu.

Rusija će ići dalje – rekao je izvor koji je radio sa Putinom.

Putin će polako osvajati teritorije dok Zelenski ne da ponudu da se stane – rekao je taj izvor i dodao da je ruski vođa izrazio mišljenje svojim pomoćnicima da Zapad neće obezbediti dovoljno oružja, a to će podriti moral ukrajinskih snaga.

Svih pet izvora reklo je da je Putin rekao svetnicima da nema pretenzija na teritoriju država NATO-a što je on i javno govorio. Dva izvora su navela zabrinutost Rusije zbog rastuće opasnosti od eskalacije sa Zapadom zbog rata u Ukrajini, uključujući nuklearnu opciju.

Rojters navodi da je Stejt department rekao da SAD nisu promenile stav o nuklearnim dejstvima, niti videle znake da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.