Ruski mirovnjaci su tamo bili od kraja rata Jermenije i Azerbejdžana 2020. godine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je novinarima potvrdio izveštaje o povlačenju, ali nije izneo detalje.

Azerbejdžanski šef diplomatije Hikmet Hadžijev takođe je potvrdio vest o povlačenju, dodavši da su se o tome dogovorile dve države.

Hadžijev nije objasnio zašto se trupe povlače, ali se čini da je njihovo prisustvo suvišno jer je Azerbejdžan munjevitom akcijom prošle godine povratio punu kontrolu nad tim regionom.

Nagorno-Karabah je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice.

Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih Jermena sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je bio završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom.

Deo misije tih trupa bio je da obezbede slobodan prolaz jedinim putem koji povezuje Karabah s Jermenijom preko teritorije koju je Azerbejdžan povratio u ratu.

Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokira taj pu tvrdeći da ga Jermeni koriste za pribavljanje oružja i šverc. Ruske trupe se nisu mešale.

Pošle visemesečne nestašice hrane i lekova usled te blokade, Azerbejdžan je izveo jednodnevni “blickrig” u septembru 2023. godine i naterao karabaške Jermene da potpišu kapitulaciju. Posrednik u kapitulaciji bile su upravo ruske trupe. Potom su gotovo svi karabaški Jermeni – njih oko 50.000 – napustili region za samo nekoliko dana.