Ovaj potez koji su danas najavili neimenovani američki zvaničnici, a koji će u vidu predsedničkog dekreta potpisati Bajden, poslednji je i možda najagresivni u nizu pokušaja SAD da predsednika Nikaragve Ortegu učini odgovornim za njegove stalne napade na ljudska prava i demokratiju u Nikaragvi i za njegovu stalnu bezbednosnu saradnju sa Rusijom.

Dosadašnje runde sankcije bile su usmerene na Ortegu, njegovu suprugu i potpredsednicu države Rosario Muriljo (Rosario Murillo) i članove njihove porodice i užeg vladajućeg kruga.

Ali nijedna od tih mera nije uspela da razlabavi Ortegin stisak moći u Nikaragvi, latinoameričkoj zemlji bogatoj zlatom koju su SAD tokom ’80-tih kaznile strogim embargom, u vreme kada je Ortega, nakon krvavog građanskog rata, prvi put postao predsednik države.

Najnovija meta Ortegine vlade je Rimokatolička crkva, i u avgustu su snage bezbednosti upale u rezidenciju jednog biskopa i uhapsile ga zajedno sa još nekoliko sveštenika.

Najavljenim dekretom predsednika SAD značajno će biti pooštreno dejstvo dekreta iz doba vladavine predsednika Donalda Trampa u kojem je Ortega optužen za otmicu demokratskih normi, podrivanje vladavine prava i korišćenje političkog nasilja protiv političkih protivnika. Ovi postupci su ocenjeni kao pretnja američkoj nacionalnoj bezbednosti.

Dekret otvara vrata za nove kaznene mere SAD, poput ograničenja investiranja i trgovine sa Nikaragvom, a to je potez koji podseća na embargo SAD protiv ove zemlje iz ’80-tih godina prošlog veka.