Erikson je umro 26. avgusta u 76. godini, osam meseci nakon što je objavio da boluje od raka pankreasa.
U crkvi Friksande bio je izložen Eriksonov kovčeg, pokriven belim cvećem i okružen velikim svećama. Službi na engleskom i švedskom jeziku prisustvovalo je 600 zvanica, među kojima Eriksonov 95-godišnji otac, članovi porodice, članovi švedske kraljevske porodice, prijatelji i bivši fudbaleri i treneri među kojima Dejvid Bekam, Roj Hodžson i drugi.
Na travnjaku ispred crkve okupile su se stotine poštovalaca, koji su pratili službu na velikom ekranu.
Služba je počela muzikom na klaviru i orguljama, zatim su izvedene numere “Sailing”, “Candle in the Wind”, “Volare”, a u dirljivoj poropovedi sveštenica Ingela Alvskog rekla je da je Erikson bio voljeni otac, dobar salsa igrač i da nikada nije kasnio, da je voleo rutinu i disciplinu, ali ne i odmore.
“Sven-Joran je bio psihički jak, čak i u nevolji. Imao je gvozdenu volju i nikada nije odustajao. Uprkos bolesti, njegovi poslednji meseci bili su puni života”, navela je ona.
Posle službe kovčeg je iznet iz crkve, a članovi kluba Torsbi su napravili počasnu stražu. U belim kolima povorka je stigla do muzeja Kolsberg, a duvački orkestar izveo je “You’ll Never Walk Alone” kao i “Bare Neccessities”.
Eriksonov dobar prijatelj Bengt Berg održao je govor pored jezera Frinken, kao i članovi porodice, a oko 200 ožalošćenih poslužilo se nekim od omiljenih jela čuvenog trenera.
Tokom karijere Erikson je osvojio 18 trofeja i predvodio 12 klubova, uključujući Mančester siti, Lester, Romu i Lacio, a bio je prvi strani trener na klupi fudbalske reprezentacije Engleske.
Njegove poslednje reči objavljene su posthumno: “Ne odustaj. Život bi uvek, uvek trebalo slaviti”.