Baltičke zemlje, Poljska i još neke članice na istoku EU su tražile da se prihvati molba ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Ukrajina hitno bude uključena u EU što bi bio potez suprotstavljanja ruskoj vojnoj invaziji.

Ali francuski izvori na samitu su novinarima preneli da Francuska, Nemačka, Holandija, Danska, Belgija i još neke članice smatraju da je to nemoguće u stanju rata u toj zemlji i takodje zato što se ne mogu zaobići svi uslovi demokratskog i ekonomskog uskladjivanja kandidata s pravnom tekovinom Unije, što zahteva dug i temeljit postupak pregovora.

Gruzija i Moldavija su takodje tražile hitno otvaranje vrata EU što čini još složenijim i teško izvodljivim da se davanje kandidature dodeli naprečac, a ključna prepreka je i što članstvo u Uniji obuhvata i uključivanje u spoljnu i bezbednosnu politiku Unije s klauzulom o kolektivnoj odbrani.

Vlada Holandije je bila primorana da 2016. godine organizuje referendum o prihvatanju sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini EU-Ukrajina zato što najpre nije bilo tačno navedeno da taj sporazum ne znači obavezu da će EU vojno braniti Ukrajinu, ali je EU u sporazumu to naknadno precizirala.

Francuski privredni dnevnik „Lezeko“ navodi objašnjenje zvaničnika Jelisejske palate – predsedništva Francuske, da se ne može „preko noći doneti odluka o otvaranju vrata zemlji od preko 40 miliona stanovnika… koja je još i ratu“, i da bi to značilo pravu diskriminaciju u odnosu na zapadnobalkanske zemlje koje godinama već pregovaraju i sprovode temeljite reforme za ulazak u EU.

Za dodelu statusa kandidata za člansto je potrebna jednoglasna odluka članica Unije, a zvaničnici zemalja sa severa Evrope, kako prenose mediji, kažu da „moramo biti pošteni… ponuditi jedino moguće, to je snažnije partnerstvo i Kijevu otvoriti vrata nekih evropskih programa“, a svi su za to da ekonomski i bezbednosno podrže Ukrajinu. Reč je o snažnoj političkoj podršci Ukrajini, kao i Gruziji i Moldaviji, jer nije moguće krenuti u pregovore o članstvu, koji zahtevaju temeljite reforme.

Kako primećuju evropske diplomate, „svima je dobro znano da je Ukrajina teško korumpirana zemlja, u kojoj je pravosudni sistem i dalje jako opterećen nasledjem iz sovjetske epohe“.

Štaviše, Ukrajina je u ratu, skoro jedna njena polovina je pod ruskom vojnom okupacijom, a ne zna se uopšte kako će se rat završiti, te kako onda očekivati da takva zemlja – predočili su evropski diplomatski izvori – bude u stanju da krene u temeljite reforme vladavine prava, demokratskih ustanova, preustrojstva privrede u tržišnu efikasnu ekonomiju.

Neke članice EU su takodje predlagale da se u znak podrške ukrajinskom narodu razmotri usvajanje sporazuma o nekoj vrsti „povlašćenog partnerstva“ s Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom.