Na njihovom prvom samitu uživo od početka pandemije, lideri će morati da se pozabave tim problemima, meju kojima su energetska kriza koja dovodi do viših cena goriva i komunalnih usluga, novi talas širenja korona virusa, i zastoji u lancima snabdevanja koji nanose štetu privredi.

Samit će omogućiti liderima, koji predstavljaju 80 odsto globalne ekonomije, da razgovaraju i da vrše pritisak jedni na druge povodom svih tih pitanja.

Analitičari postavljaju pitanje koliki napredak lideri mogu da naprave kako bi odmah ublažili teret ljudima koji se suočavaju sa rastućim cenama proizvoda, od hrane i nameštaja do viših računa za grejanje.

Ministri zdravlja i finansija zemalja članica G20 sastaće se danas u Rimu, dok će samit predsednika i premijera biti održan sutra i u nedelju.

Predsednici velikih ekonomskih igrača Kine i Rusije, Si Djinping i Vladimir Putin, neće biti u Rimu, već će učestvovati putem video veze.

To bi moglo negativno da se odrazi na saradnju, naročito u energetskim pitanjima.

Samit G20 predstavlja svojevrsnu uvertiru za Konferenciju UN o klimatskim promenama koja u nedelju počinje u škotskom Glazgovu.

Ključne ekonomske teme o kojima će biti reči na samitu G20 su oporavak od pandemije korona virusa, globalno oporezivanje i skok cena energenata.

Kad je reč o oporavku od pandemije, Medjunarodni monetarni fond navodi da je glavni prioritet jednostavan, ubrzanje vakcinacije svetske populacije.

Članice G20 su podržale deljenje vakcina kroz program Kovaks, podržan od UN, koji nije doveo do ublažavanja ogromne nestašice vakcina u siromašnim zemljama.

Donirane doze su samo deo onoga što je potrebno, a razvijene zemlje su fokusirane na davanje trećih, takozvanih „buster“ doza svom stanovništvu.

U fokusu pregovora uoči samita G20 nisu bile vakcine, čiji bi veliki broj mogao lako da bude dostupan, iako su zemlje razgovarale o jačanju zdravstvenih sistema.

Samit će verovatno biti i svojevrsna proslava sporazuma o minimalnom korporativnom porezu na globalnom nivou, čiji je cilj sprečavanje multinacionalnih kompanija da ubiru profit u zemljama u kojima plaćaju mali porez ili ga ne plaćaju uopšte.

Sve države članice G20 potpisale su taj sporazum koji je ispregovaralo više od 130 zemalja, a sada je potrebno da bude ratifikovan i primenjen do 2023. godine.

Predsednik SAD Džozef Bajden vezao je svoju unutrašnju političku agendu za sporazum, jer bi primena sporazuma mogla da omogući Vašingtonu da naplaćuje veće poreze bez rizika da kompanije prebace svoj profit u poreske rajeve. Usvajanje sporazuma u SAD je od ključne važnosti zbog velikog broja sedišta multinacionalnih kompanija u toj zemlji.

Sporazum doprinosi i nestanku trgovinskih tenzija izmedju SAD i Evrope jer će omogućiti zemljama, medju kojima su Francuska, Italija i Španija, da ukinu poreze na digitalne usluge koji su ciljali američke tehnološke kompanije Gugl, Fejsbuk i Amazon.

Samit pruža priliku i za dijalog o visokim cenama nafte i gasa, jer će biti prisutne delegacije zemalja koje su veliki proizvodjači energenata, poput Saudijske Arabije i Rusije, zatim država koje su glavni potrošači, poput nekih evropskih i Kine, kao i SAD, koje spadaju u obe kategorije.

Na skupu će biti razgovora i o problemima u isporuci dobara koji su usporili rast u razvijenim zemljama.