„Naše okupljanje i to što radimo zajedno je pokretač koji nas gura kroz izazove predstojeće zime. Danas je jasno da su Severna Makedonija, Albanija i Srbija napravile ključni korak u ključno vreme. Izgradili smo poverenje između prijateljskih zemalja. Dok neki drugi misle da ovo može da nas skrene sa evropskog puta, ja mislim da će nas ovo učvrstiti i olakšati život naših građana“, rekao on.

Istakao je da će se posebnim sporazumima obezbeđivati stabilnost snabdevanja hranom i energentima u regionu i pomoć komšijama.

„Pomagaćemo jedni druge kroz sve izazove i poremećaje na koje bi mogli da naiđemo na tržištima poljoprivrednih proizvoda. Mi ćemo obezbediti dovoljno pšenice, brašna, kukuruza, soli i drugih proizvoda“, rekao je Kovačevski.

Naveo je da će se raditi gasna interkonekcija i ostvarivati saradnja u izgradnji zelenih izvora energije i podsetio da je potpisan sporazum za zaštitu u slučaju vanrednih situacija.

Premijer Severne Makedonije je rekao da mu je drago što na današnjem samitu vidi i ministre spoljnih poslova Mađarske i Turske, i da se nada da će videti i predstavnike Grčke i Italije.

„Otvoreni Balkan je neophodan, i nadam se da ćemo nastaviti da napredujemo. Proteklih godina nikako nisam mogao da shvatim kada predstavnici nekih zemalja koje nemaju granice među sobom dođu ovde pa finansiraju projekte za upravljanje granicama. Mislim da bi mi u potpunosti trebali da podignemo rampe“, kazao je Kovačevski.

Predsedavajući Veća ministara BiH Zoran Tegeltija je rekao da je potrebno da BiH pristupi inicijativi „Otvoreni Balkan“.

„Ovde sam u ime poslovne zajednice kojoj treba jedinstvo, prostor i ekonomske slobode koje važe i u EU. Ja sam ovde samo gost. Sasvim je izvesno pristupanje BiH ovom procesu, on nikome ne donosi ništa loše. Danas taj proces blokiraju samo dva čoveka. Ali i to će proći, izbori dolaze. Divno je bilo juče na večeri, ali nismo mogli probati vina i hranu iz BiH, zato što nismo članica. To je ono što me čini nesrećnim“, rekao je on.

Zahvalio je članicama „Otvorenog Balkana“ što drže otvorena vrata za druge zemlje regiona i ne postavljaju političke uslove.

Dodao je da je najveći broj gradjana i poslovne zajednice u BiH opredeljen ka ovoj inicijativi i da se nada da će u medjusobnoj trgovini sa zemljama regiona BiH ove godine imati bolje rezultate.

Predsedik Vlade Crne Gore Dritan Anazović je rekao da je gradjanima u regionu dosta politika prošlosti i štetnosti nacionalizama i da zaslužuju da im bude olakšan život.
Istakao je da je lepo videti ljude za istim stolom, i da dok bukti rat, u Beogradu se priča o temama koje su od životnog značaja za građane.

„Lepo je videti da su sa nama ovde danas predstavnici zemalja EU i NATO, kao i biznismene. Sve smo probali u svojoj istoriji, svađe i konflikte, samo nismo probali da sarađujemo. Vreme je da izaberemo mir i progres, i da veća fleksibilnost granica ne znači menjanje istih, već veću šansu za pomirenje. Ovu inicijativu doživljavam kao jako uspešnu, i za kratko vreme je dokazala da može da obezbedi sigurnost“, rekao je on.

Abazović je dodao da je važno što su na samitu ministri spoljnih poslova Mađarske i Turske, zato što su u globalnom sistemu oni prijatelji i komšije.

„Ja vidim da mi svi možemo da sarađujemo zajedno, i ova inicijativa mora biti inkluzivna. Oni koji danas nisu za stolom su dobrodošli. Ni Crna Gora nije još uvek članica, ali kako god bilo, mi smo upućeni jedni za druge. Ako neko bira da čeka četiri sata na granici Crne Gore da dođe na more i ostavi svoj novac, ili da prođe kroz granicu kao u EU, mislim da bi ogromna većina građana izabrala ovo drugo“, rekao je on.

Pohvalio je uspeh članica inicijative u organizovanja Medjunarodnog sajma vina, koji je juče otvoren na Beogradskom sajmu i traje do 4. septembra.

On smatra da takva manifestacija u oblasti turizma ili ekologije može da bude organizovana u Crnoj Gori.

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je ocenio da inicijativa „Otvoreni Balkan“ obezbeđuje sigurnu budućnost svih zemalja.

„Rat u Evropi je alarm za sve nas, i vidimo koliko smo ranjivi po pitanju energetike. Ne postoji recept osim solidarnosti, i mi u Turskoj radimo sve što možemo da pomognemo susedima na Balkanu da obezbede količine gasa“, rekao je on.

Kako je kazao, niko ne može da odgovori na to zašto su Skoplje i Tirana dugo čekale na status kandidata za članostvo u EU.

„Ne želim ni da pominjem mogućnost turskog članstva u EU, i nadam se da će Otvoreni Balkan pospešiti integraciju regiona“, rekao je on.

Čavušoglu je kazao da postoji još mnogo toga što treba da se uradi u regionu, ali da postoje dva izazova.

„To su politička kriza u BiH i predsednik Turske će sledeće nedelje između ostalog posetiti i Sarajevo. A drugo je dijalog Beograda i Prištine, i tu je pokazano da moramo da se koncentrišemo na zajedničke interese, a ne ono što nas razdvaja“, ocenio je on.
Rama: Srbija, Albanija i Severna Makedonija žele da izvuku maksimum iz inicijative Otvoreni Balkan

Premijer Albanije Edi Rama rekao je danas na Samitu „Otvoreni Balkan“ u Beogradu da su Srbija, Albanija i Severna Makedonija sve više uključene da izvuku maksimum iz te inicijative i pozvao i druge zemlje da se priključe.

„Ozbiljno ćemo razmisliti da uputimo poziv i drugim partnerima i zemljama EU, niko ne treba da bude ljubomoran na nas. Ovde su Madjari i Turci, a pozvali smo Grčke i Italijane. Bitno je da je tu ambasador SAD i da će biti na svakom samitu, a to znači da smo sigurni da neće biti nesporazuma“, rekao je Rama.
Dodao je da je „bitno da inicijativa ‘Otvoreni Balkan’ ne okuplja samo zemlje iz regiona već da okuplja i druge iz okruženja“.

On je rekao da „sve više i više zemalja želi da bude na konferenciji Otvoreni Balkan i to iz onih prostora odakle smo mi dugo čekali pozivnice“.

„To je za mene potvrda da je Balkan za Evropu bitan koliko i Evropa za Balkan“, rekao je Rama.

On je rekao da je jučerašnji dan kada su mediji izveštavali o dogadjajima na granici izmedju Srbije i Kosova pokazao šta je alternativa za „Otvoreni Balkan“.

„Jako sam ponosan što mogu da kažem da rezolucija vezana za identifikacione dokumente jako bitan korak zan Otvoreni Balkan. Javno upućujem pozdrav i poštovanje prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je pomagao u ovim naporima. Poslali smo poruku svima da je prvi izbor svih nas mir, da radimo za naše narode“, rekao je Rama.

Da su zemlje „Otvorenog Balkana“, kako je rekao, na stazi stalnog konflikata ne bi mogli da se odmrznu odluke o zabrani izvoza žitarica i potpišu se ugovori izmedju srpskih proizvodjača i albanskih uvoznika, kao ni ugovor o bezbednosti prehrambenih proizvoda.

„U vreme kada se budžet odliva zbog energetske situacije, mi smo ponovo ujedinili snage, pa ono što Srbija ima viška može da se prelije u Albaniju i Severnu Makedoniju i obrnuto“, rekao je premijer Albanije.

On je rekao da Srbija „proizvodi struju u termoelektranama, a Albanija u hidroelektranama“ i da može da pomogne.

Dodao je da mogu da se iskoriste izvanredna iskustva u privlačenju stranih investicija u Srbiji, a da dobra iskustva ima i Severna Makedonija i da investitorima može da se ponudi prostor Balkana.

Istakao je da niko nije mogao zamisliti da će se stvoriti „novi operativni kapaciteti za vanredne situacije“.

„Dovoljno je pogledati proteklih sedam meseci i videti šta se desilo sa trgovinskom razmenom izmedju naših zemalja. Povećani su trgovinski tokovi i to je dovoljno da shvatimo koliko smo vremena protaćili i koliko je veliki potencijal koji postoji. Sadašnje brojke su smešne, ali su veće nego što su bile“, rekao je Rama.

Sijarto: Da od Mađarske zavisi, Zapadni Balkan bi već bio deo EU
Ministar inostranih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto ocenio je danas u Beogradu da je aktuelna kriza u Ukrajini pokazala da je Zapadni Balkan definitivno potreban Evropskoj uniji i da kada bi zavisilo od Mađarske, region bi već bio deo Unije.

Stvaranjem „Otvorenog Balkana“ napravljeni su neophodni koraci ka integraciji u Uniju i vreme je da Brisel dela, rekao je Sijarto na Samitu inicijative Otvoreni Balkan, preneo je RTS.

Sijarto je napomenuo da su rat u Ukrajini, njegov ekonomski uticaj i razarajuća kriza u snabdevanju energijom, napravili okruženje u Evropi koji se završilo u katastrofalnom slabljenju EU.

„Istina je da lideri EU nisu mogli da spreče da ljudi u Evropi plate cenu rata za koji nisu odgovorni. U datim okolnostima verujemo da možemo da izbegnemo dalje probleme i uticaj rata“, istakao je on.

Evropi je, prema njegovim rečima, „definitivno potreban Zapadni Balkan i integracija zemalja koje sede danas za ovim stolom može da doprinese evropskoj bezbednosti u tri aspekta – fizičkoj, snabdevanju hranom i energentima“.

Sijarto je zahvalio Turskoj na posredovanju pri postizanju sporazuma o izvozu ukrajinskog žita, Srbiji na zaštiti granica od novih migratornih kretanja, dok je posebno ukazao na važnu odluku izgradnje „Turskog toka“.

„Mađarska bi bila u nevolji sa snabdevanjem gasom da nismo sa Turskom, Srbijom i Bugarskom izgradili taj gasovod. To je u ovom trenuku jedina bezbedna i pouzdana ruta za snabdevanje gasom“, poručio je Sijarto.
Ministri: Vinskim putevima Otvorenog Balkana ka još snažnijoj regionalnoj saradnji

Zajedničku izjavu o saradnji u vezi sa razvijanjem projekta „Vinski putevi Otvorenog Balkana“ danas su u Beogradu potpisali ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, Tatjana Matić, ministar ekonomije Severne Makedonije, Krešnik Bekteši i ministarka životne sredine i turizma Albanije, Mirela Kumbaro Furdži.
Projektom, potisanim u okviru Samita lidera Otvorenog Balkana, definišu se vinski putevi Srbije, Severne Makedonije i Albanije, „vinske oaze“ – izdvojene vinarije koje se ne nalaze na vinskim putevima, kao i saobraćajna turistička signalizacija i digitalna platforma koja će sadržati podatke o svim tačkama od interesa, uključujući podatke o lokaciji na kojoj su.
Matić je izjavila da se potencijali Otvorenog Balkana vide upravo u ovakvim, inovativnim inicijativama, uključujući i prvi međunarodni sajam vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ koji je u toku u Beogradu, i da je zajedništvo jedini put kojim zemlje mogu ići u „svetliju budućnost“, pri čemu ekonomska saradnja i turizam čine „vezivno tkivo koje će ih na tom putu držati zajedno“.
„Čvrsta rešenost Srbije, Albanije i Severne Makedonije da kroz ekonomsku saradnju emancipuju, unaprede i ponovo ‘brendiraju’ region Zapadnog Balkana kao jedinstven kulturni i turistički prostor, vodi ka još prisnijoj i snažnijoj regionalnoj saradnji, za dobrobit stanovništava celog regiona. Sigurna sam da će nas i inicijativa ‘Vinski putevi Otvorenog Balkana’ voditi upravo u tom smeru. Sve što smo do sada postigli, snažno nas ohrabruje i uverava da ćemo već u bliskoj budućnosti ostvariti mnogo više“, ocenila je Matić.
Ministarka životne sredine i turizma Albanije je istakla da su građani i kompanije zemalja Otvorenog Balkana pokazali da umeju da sarađuju, gradeći uspešne komunikacione mostove.
„Sada je na nama kao vladama da podržimo inicijative otvorenog tržišta koje svakako idu kroz turizam, kao razmenu ljudskih iskustava, ekonomski osnažujući naše zemlje. Turizam je najsigurnija kapija i najbolja vizit-karta regiona da menjamo senke koje nam je istorija ostavila. Sajam vina, kulinarstva i turizma koji se ove godine održava prvi put predstavlja najbolji primer ove volje u kreiranju zajedničke turističke mape Vinska vizija“, poručila je Mirela Kumbaro Furdži.
Turizam je, po rečima ministra ekonomije Severne Makedonije, veoma osetljiva privredna grana, što su pokazali pandemijska kriza, a sada i rat u Ukrajini, kao i energetska kriza koja takođe direktno utiče na turističku industriju širom sveta.
„Sve svetske analize pokazuju da zemlje koje lakše prevazilaze ove krize, međusobno sarađuju, zajedno rešavaju sve probleme i pripremaju strategije za zajedničke nastupe. Inicijativa ‘Otvoreni Balkan’ je u ovim teškim trenucima privrede pokazala da su, kao nikada do sada, Severna Makedonija, Albanija i Srbija nadmašile sva očekivanja u pogledu saradnje i uzajamne pomoći i podrške“, rekao je Krešnik Bekteši.
Ocenio je da će inicijativa „Otvoreni Balkan“ biti proširena, ojačana i doprineće intenzivnijoj turističkoj promociji lepota Balkana, kao i njegovoj ekonomskoj stabilnosti i razvoju.