To je pre svega „univerzalna pozicija“ sa koje Srbija „brani humanost, odnosno evropske i hrišćanske vrednosti, pa tek onda i srpska pozicija“, kazao je Selaković posle razmene optužbi između zvaničnika Srbije i Hrvatske prethodnih dana, započete pošto je srpsko tužilaštvo podiglo optužnicu protiv četiri hrvatska oficira za ratne zločine tokom operacije „Oluja“ 1995. godine.

Selaković je naveo i da „hrvatska politička i kulturno-intelektualna elita negira ili relativizuje zločine koje su manje ili veće grupe pojedinaca počinile u ratovima“, prenelo je Ministarstvo spoljnih poslova.

„Srbija i njen predsednik očigledno ne dele vrednosti sa takvom hrvatskom elitom, i insistiraćemo u nastavku procesa evropskih integracija na tome da nam bude jasno objašnjeno da li negacija zločina jeste evropska vrednost, a ako jeste, jasno ćemo saopštiti da to nije i nikada neće biti naša vrednost“, dodao je.

Ukazao je da „u odnosu prema nedvosmislenom zločinu kakav je bio napad hrvatske avijacije na srpske civile na Petrovačkoj cesti (u avgustu 1995. godine), ne bi smelo da bude srpske ili hrvatske vizure ili bilo kakve političke ostrašćenosti i kalkulisanja“.

Šef srpske diplomatije je dodao da „učinioci moraju da budu procesuirani i kažnjeni ako njihova krivica bude dokazana, u ime onoga što bi trebalo da budu i srpske i hrvatske vrednosti“.

„Zabrinjava, međutim, to što pojedini uticajni političari u Hrvatskoj ne čine napore da u svome društvu stvore zdrav i human odnos prema ratnim zločinima i stradanju nedužnih, jer ne shvataju da ustajanje u odbranu ratnih zločinaca, koje im možda može doneti kratkoročnu političku dobit, dugoročno nije u interesu društva“, naveo je.

Selaković je dodao da je „još ozbiljnija apologija zločina u koju se upustila“ Hrvatska akademija znanosti i umetnosti, nazivajući jedan od najmonstruoznijih i najmasovnijih zločina u Drugom svetskom ratu „jasenovačkim mitom“.

„Kada hrvatska politička i kulturno-intelektualna elita negira ili relativizuje zločine koje su manje ili veće grupe pojedinaca počinile u ratovima, postavlja se pitanje kako je moguće osposobiti naredne generacije građana Hrvatske da nove odnose sa Srbijom i njenim građanima grade neopterećeni balastom zločina za koje ne snose nikakvu odgovornost“, naveo je Selaković.

Dodao je da se postavlja i pitanje „kako je moguće da je Evropska unija primila kao punopravnu članicu zemlju u kojoj uticajni delovi društvene i političke elite ne iskazuju elementarnu pristojnost u odnosu prema teškim i nesumnjivim zlodelima“.

Pojedini političari iz Hrvatske zatražili su prethodnih dana da Vučić pred hrvatskim sudovima bude optužen za „podsticanje na agresiju“ na tu zemlju i za stvaranje „Velike Srbije“, zbog njegove izjave u Glini 1995. godine, nedugo pre operacije „Oluja“.

Prethodno je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv hrvatskih oficira koje tereti da su tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ u avgustu 1995. naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada.