“Ako odbranu otadžbine postavimo kao najviši ideal, onda nema razlike između bilo kog palog partizanskog borca i jednog Aleksandra Mišića, sina vojvode Živojina Mišića, koga su Nemci streljali 1941. kao pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO)”, rekao je Selaković u intervjuu za današnju Politiku.
Kako je istakao, “primera rodoljublja je bilo u oba pokreta”.
“Svi naši sunarodnici koji su u tom ratu položili živote boreći se na slobodu, a pritom ostali časni i čestiti, zaslužuju sećanje i poštovanje. To važi i za sve nevine žrtve okupatorskih odmazdi, a naročito za stotine hiljada naših sunarodnika u takozvanoj NDH”, naglasio je Selaković.
Prema njegovim rečima, “samo na taj način ćemo sačuvati i istinu o jasenovačkom stradanju, kao najozloglašenijem simbolu ustaških zločina, kojih je i na drugim mestima bilo na stotine”.
“Zadatak srpske države je da neprestano ukazuje na veličinu otpora i stradanja našeg naroda, koji je bio i žrtva građanskog rata vođenog uporedo s borbom protiv okupatora”, naveo je Selaković.
On je istakao da se “ne sme smetnuti s uma da jedan oslobodilački pokret u toku rata sprovodi revoluciju, a revolucija nikad i nigde nije prošla bez velikih žrtava”.
“Smatram da i nevino stradali u periodu nakon uspostavljanja nove vlasti imaju pravo na dostojanu memoralizaciju”, rekao je Selaković.
