„Ako pogledamo Bosnu i Hercegovinu koja je i sada u žiži pažnje javnosti, jer je spominjano da će se pokušati destabilizacija Zapadnog Balkana da bi se skrenula pažnja sa ruske agresije na Ukrajinu. To se dešava na neki način, ova oštra razmena reči izmedju Beograda i Zagreba koju smo imali ovih dana, sve što se dešava unutar Bosne i Hercegovine – to je zabrinjavajuće“, kazao je.

Popov je podsetio da je doprinos inicijative što su na šest sesija okupili šefove četiri države potpisnice Dejtonskog sporazuma koji su potpisali zajedničke izjave i da je to bio znak uvažavanja Igmanske inicijative, ali i obeležje vremena kada je to bilo obećavajuće – u prvih 10-15 godina.

Pravnik Milan Antonijević predstavio je Indeks regionalne saradnje za 2021. godinu i kazao da je indeks posvećen mogućnosti da se „vratimo na stare odnose“, odnosno da poboljšamo medjususedske odnose.

On je kazao da su „stare teme“ još uvek aktuelne, ali da postoji izvesna mogućnost da se odnosi normalizuju.

Antonijević je rekao da je na društvenom planu uglavnom izostala saradnja medju državama Zapadnog Balkana, a na političkom i ekonomskom planu saradnja takodje često izostala, ali je dodao da mnoge oblasti u kojima je postojala saradnja nisu predstavljene gradjanima na pravi način.

„Nema naznaka konsultovanja o zvaničnom nastupu našeg regiona, kada govorimo o spoljnopolitičkim pravcima“, dodao je Antonijević.

On je kazao da prakse zajedničkih sednica vlade nije bilo osim u slučaju Bosne i Hercegovine i Republike Srpske i Srbije, kao i Srbije i Madjarske.

„Podizanje optužnice za zločine koji su počinjeni od strane tadašnja četiri visoka hrvatska pripadnika vojske za napad na izbegličku kolonu, nekako se sa ovog terena saradnja tužilaštva, koja je postojala, prešlo na politički teren“, rekao je Antonijević.

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Dragan Djukanović ocenio je da je razvoj Igmanske inicijative pratio razvoj multilateralnih formi za saradnju.

„Izveštaj ukazuje na probleme sa kojima se inicijativa prati, od stalne upitnosti svoje održivosti s jedne strane do pitanja inkluzije na Zapadnom Balkanu“, kazao je.

On je predstavio Otvoreni Balkan u kontekstu Berlinskog procesa i tom prilikom kazao da je uloga Berlina izuzetno značajna i da će smena nemačke vlasti uticati na inicijativu Otvoreni Balkan.

Prema njegovim rečima, zemlje koje su deo incijative Otvoreni Balkan nemaju nijedan „otvoreni problem i pitanje“, izuzev različitog gledanja na status Kosova ali je ocenio da to ne bi trebalo da ruši saradnju u okviru inicijative.

Djukanović je dodao da se u okviru inicijative najviše priča o slobodi kretanja robe i radne snage, ali da je iszuzetno prisutan nedostatak poverenja.

Kako je naveo, jedan od većih problema zbog kojih su male šanse da se inicijativa širi jeste strah da će pristupanje inicijativi ugroziti ili stopirati evropski put.

On je rekao i da se očekuje poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Zapadnom Balkanu.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčić Štamcar ocenila je da pomirenje u regionu „ne može da bude u bolje vreme“, navodeći da je trenutna situacija u Ukrajini pokazatelj koliko su susedski odnosi važni.

Ona je još jednom osudila, kako je navela, agresiju Rusije i ponovila da EU očekuje od svih članica, a posebno od država koje su u procesu pristupanja, da se „odupru ruskoj agresiji“.

Fondacija za otvoreno društvo Miodrag Milosavljević rekao je da je srpski narod propustio mnoge prilike do sada, ali da više „nema kapaciteta“ da propušta prilike.

Direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić upitala je sa kime će Srbija da saradjuje za 10 godina.

CEO VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE: