Na prvoj sednici 14. Nacionalnog narodnog kongresa, Si je takođe izabran za predsednika kineske Centralne vojne komisije. Zauzimajući najviše funkcije u Partiji, državi i oružanim snagama, Si predvodi zemlju sa 1,4 milijarde stanovnika na novom putovanju ka modernizaciji.
Zatvarajući sednicu, Si je održao pažljivo praćen govor pred skoro 3.000 poslanika. „Poverenje naroda je moja najveća motivacija u budućem radu, kao i velika odgovornost na mojim plećima“, rekao je Si.
Si je najavio da je glavni zadatak cele Partije i celokupnog kineskog naroda, od danas pa do sredine veka, da pretvore Kinu u veliku i modernu socijalističku državu u svakom pogledu i da na svim poljima unaprede nacionalno podmlađivanje.
„Štafeta je predata našoj generaciji“, dodao je Si.
Pre deset godina, kada je Si prvi put izabran za predsednika Kine, predstavio je „kineski san“, rekavši da je san o tome da zemlja postane prosperitetna i snažna, da se nacija podmladi i da njeni ljudi imaju srećan život.
Modernizacija Kine je neprekidan poduhvat Kineza još od opijumskih ratova. Tokom jednog veka, generacije Kineza predvođene Komunističkom partijom, iscrtale su specifično kineski put ka tom cilju.
Rođen 1953. godine, Si je započeo političku karijeru kao rukovodilac Partije u jednom seocetu u severozapadnoj Kini. Odatle je tokom proteklih pola veka Si prešao gotovo sve nivoe partijske hijerarhije. Stekao je obimno iskustvo i ostvario zapažena postignuća tokom svoje karijere.
Si je prvi put izabran na najvišu funkciju u Partiji krajem 2012. Tada je tu poziciju po prvi put zauzela osoba rođena nakon osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine.
Tada je poveo naciju na ambiciozno putovanje obnove, prema izveštajima međunarodnih medija. Si ima jasnu viziju Kine, da je pretvori u jednu od moćnih zemalja sveta, izveštavali su mediji.
SRŽ
Godine 1969, Si je otišao iz Pekinga u jedno seoce na visoravni Les da bi živeo životom poljoprivrednika, deleći sudbinu miliona mladih koji su stasali tokom Kulturne revolucije.
Za nekoga kao što je Si, koji je odrastao u Pekingu, život na selu je u početku bio izuzetno težak. Seljaci često ne bi imali meso na trpezi po nekoliko meseci. Uprkos teškoćama, Si se tog iskustva seća kao vremena kada je zaista spoznao muke običnog naroda i društva.
Ovo jedinstveno iskustvo podstaklo je Sijevu rešenost da uvek radi za dobrobit naroda.
Mada su mnoge njegove kolege odlučile da odu u inostranstvo, Si se ranih ’80-ih prijavio za posao u siromašnom okrugu Džengding u provinciji Hebej.
Ubrzo nakon stupanja na dužnost generalnog sekretara 2012, Si je posetio siromašne porodice u seoskim područjima provincije Hebej. U domu Gua Čengua, Si je seo na krevet postavljen na zagrejane cigle i ćaskao sa domaćinom.
„Došao sam da proverim kakvi su vam životni uslovi i da vidim šta rukovodstvo Partije još može da učini za vas i ljude kao što ste vi,“ rekao je Si.
Podigao je Guov rukav i pokazao ga prisutnim zvaničnicima, rekavši: „Pogledajte, njegov kaput je ofucan.“
U to vreme je oko 100 miliona Kineza u ruralnim oblastima živelo ispod linije siromaštva, sa zaradom od 2.300 juana (oko 366 dolara) godišnje.
Za manje od godinu dana, Si je predstavio strategiju „ciljanog ublažavanja siromaštva“ i tokom oko osam godina poslao 255.000 radnih timova i tri miliona kadrova u sela da direktno pomognu osiromašenim poljoprivrednicima.
Si je lično obavio preko 50 provera i istraživačkih studija o ublažavanju siromaštva, što je uključivalo odlaske u svih 14 regiona sa visokom koncentracijom ekstremnog siromaštva.
Dana 25. februara 2021, Si je objavio da je u Kini eliminisano apsolutno siromaštvo.
Kineska stopa smanjenja siromaštva bila je upadljivo brža od svetskog proseka, što je čini zemljom sa najvećim brojem ljudi izvučenih iz siromaštva na svetu.
„Da nije bilo Sijevog ličnog truda, smanjenje siromaštva bi bilo još teže i još bi duže trajalo“, rekao je Zeng Šoufu, koji je nekada radio kao kadar zadužen za smanjenje siromaštva u provinciji Fuđijan.
Još jedan izazov bila je korupcija. Preuzevši najvišu poziciju u Partiji krajem 2012, Si je upozorio da „ukoliko se dopusti širenje korupcije, to će naposletku dovesti do pada Partije i države“.
Manje od mesec dana na tom radnom mestu, ispalio je prvi hitac u svom ratu protiv korupcije. Tokom deset godina, smenjeni su visokorangirani „tigrovi“, uključujući i bivšeg člana Stalnog komiteta Politbiroa Centralnog komiteta KPK.
Sprovedene su istrage protiv više od 500 zvaničnika, od kojih je većina bila na ministarskom ili višem nivou. Korumpirani zvaničnici koji su pobegli u inostranstvo vraćeni su u zemlju kroz antikorupcijske akcije koje je incirao Si.
Godine 2018. objavio je da je protiv korupcije izvojevana „ubedljiva pobeda“. Ali kampanja se nije tu završila. Posle 20. Nacionalnog kongresa KPK, još skoro 20 visokih zvaničnika bilo je predmet istrage ili je kažnjeno za korupciju.
Početkom ove godine, na plenarnoj sednici Centralne komisije KPK za disciplinsku inspekciju, glavne agencije za borbu protiv korupcije, Si je pozvao na suzbijanje korupcije koje obuhvata i politička i ekonomska pitanja. Istakao je potrebu za sprečavanjem vodećih kadrova da postanu glasnogovornici ili agenti interesnih ili moćnih grupa.
Uspeh borbe protiv siromaštva i korupcije doneo je Siju podršku naroda, ali to nije jedini razlog zašto je jednoglasno izabran na najvišu funkciju u Partiji i državi. Tokom protekle decenije, mnogi dugotrajni problemi u zemlji rešeni su pod njegovim vođstvom.
Kina se stabilno razvijala i na opštem planu je ojačala, sa prosečnim godišnjim ekonomskim rastom od 6,2 odsto tokom prošlih deset godina. To je više nego dvostruko u odnosu na svetski prosek. BDP po glavi stanovnika se duplirao, na više od 12.000 dolara.
Udeo Kine u svetskoj ekonomiji povećao se sa 11,3 odsto u 2012. na 18,5 odsto danas. Proizvodnja žitarica je tokom navedenog perioda konstantno bila visoka.
Proizvođačka industrija Kine je u prošlosti često opisivana kao „velika, ali ne i jaka.“ Bilo je potrebno milijardu pari čarapa da se kupi jedan Boing avion, govorili su neki. Danas je Kina razvila sopstveni veliki putnički avion, a tehnološki napredak učestvuje sa preko 60 odsto u ekonomskom rastu zemlje.
Kineska digitalna ekonomija je druga po veličini u svetu, a njena proizvodnja i prodaja vozila na pogon novih energenata se već osam godina nalaze na prvom mestu.
Šan Zenghai, tehničar zaposlen u kompaniji za proizvodnju građevinskih mašina XCMG, podsetio je da je 2017. Si posetio radionicu kompanije i učestvovao u montiranju krana za sve vrste terena.
„Mnogo nas je ohrabrio, rekavši da realna ekonomija nikada ne treba da bude skrajnuta“, izjavio je Šan. „Takođe je rekao da kineska ekonomija mora da pređe sa brzog rasta na visokokvalitetan razvoj.“
Tokom jednog sastanka na ovogodišnjoj sednici Nacionalnog narodnog kongresa, Šan je ponovo razgovarao sa Sijem i obavestio ga da se sve komponente krana koji je Si ranije montirao sada proizvode u Kini.
„Da li su čipovi u kranovima vaše kompanije domaće proizvodnje?“, upitao je Si.
„Da. Svi su napravljeni u Kini“, odgovorio je Šan.
U prethodnih deset godina, tokom eliminacije apsolutnog siromaštva, Kina je izgradila najveće sisteme obrazovanja, socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite na svetu. Kina donosi mere za obezbeđivanje dostupnijih i kontinuiranih zdravstvenih usluga poljoprivrednicima. Očekivani životni vek prosečnog stanovnika Kine porastao je na 78,2 godine 2021, gotovo dve godine više od prosečnog Amerikanca iste godine.
Bez Sija, zaštita životne sredine u Kini ne bi ostvarila najveće poboljšanje u istoriji, kažu posmatrači. Prosečna koncentracija sitnih čestica PM2,5 u vazduhu u velikim gradovima smanjivala se tokom proteklih devet godina, sa kumulativnim smanjenjem od 57 odsto. Nekada normalna pojava smoga koji prekriva nebo nad severnom Kinom sada je retkost.
Si je podsticao zeleni razvoj, boreći se protiv zagađenja na svim poljima. Najavio je da je cilj Kine da zaustavi rast emisije ugljenika do 2030. i da postigne neutralnost ugljenika. Takođe se zalagao za ratifikaciju Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.
Takođe zahvaljujući njegovim naporima, Kina je bila među prvim potpisnicima Sporazuma o regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu – najvećeg svetskog sporazuma o slobodnoj trgovini – i proširila je svoje pilot zone slobodne trgovine sa jedne na 21. Celo ostrvo Hajnan pretvoreno je u luku slobodne trgovine.
Si je veliki zagovornik duha samoodrživosti i ličnog poboljšanja. Naglasio je potrebu za unapređenjem samopouzdanja i ponosom na pripadnost kineskoj naciji, kao i značaj promocije kineske izuzetne tradicionalne kulture, rekavši da slepo praćenje drugih nije dobar put.
„Zar holivudski filmovi kao što su ’Kung fu panda’ i ’Mulan’ nisu bazirani na našim kulturnim resursima?“, rekao je.
Sijeve reformske mere dovele su do „istorijskih promena, sistematskog preoblikovanja i opšte rekonstrukcije“ u mnogim oblastima, od ekonomskih, političkih, kulturnih, socijalnih i sistema zaštite životne sredine, pa do nacionalne odbrane i institucija same Partije.
Doneo je odluku da u partijske dokumente ugradi izjavu o „dozvoljavanju tržištu da igra odlučujuću ulogu u dodeli resursa i dopuštanju vladi da igra bolju ulogu“, a predvodio je i uspostavljanje Nacionalne nadzorne komisije, moćne antikorupcijske agencije sa zadatkom da nadgleda svakog pojedinca koji obavlja javnu funkciju.
Krajem 2012. Si je inicirao odluku od osam tačaka o poboljšanju postupanja. Ova odluka se smatra trajnim institucionalnim rešenjem za „boljke“ kao što su traćenje novca, preterano uživanje i ekstravagancija. Tim potezom Si je uspeo da suzbije prakse za koje se prethodno smatralo da se ne mogu kontrolisati.
U drugim aspektima institucionalnog razvoja, Si je pratio reformu sistema talenata, kako bi omogućio istraživačima u prvim redovima nauke da ostvare korist od svojih prava intelektualne svojine.
Prema ključnoj rezoluciji KPK usvojenoj 2021, Partija je potvrdila Sijevu glavnu poziciju u Centralnom komitetu i u Partiji u celini, kao i vodeću ulogu „Misli Si Đinpinga o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novo doba“.
Prema rezoluciji, to odražava zajedničku volju Partije, oružanih snaga i svih etničkih grupa kineskog naroda, i ima odlučujući značaj za unapređenje cilja Partije i zemlje u novom dobu, kao i za napredovanje istorijskog procesa nacionalnog podmlađivanja.
Si smatra potvrdu svog suštinskog stava velikom odgovornošću: „Kako bih opravdao poverenje Partije i naroda, maksimalno ću se posvetiti i biću spreman da bez oklevanja izdržim sve teškoće“.
Partijski teoretičari kažu da Sijevo kontinuirano vođenje Partije i državnog aparata obezbeđuje pravac, stabilnost i kontinuitet razvoja Kine. Po njihovim rečima, to doprinosi jačanju opšteg vođstva Partije i predstavlja važnu manifestaciju političkih i institucionalnih prednosti socijalizma sa kineskim karakteristikama.
Lu Man, poslanik u Nacionalnom narodnom kongresu i rukovodilac jedne poljoprivredne zadruge u provinciji Đijangsu, rekao je da je jednoglasan izbor Sija za predsednika značajan ishod ovogodišnja „dva zasedanja“. Lu je dodao da je ishod onakav kakvom su se ljudi nadali i neophodan za unapređenje ciljeva Partije i države.
Od 20. Nacionalnog kongresa KPK do ovogodišnja „dva zasedanja“, nova grupa zvaničnika preuzela je rukovodeće pozicije, uključujući članove i zamenike članova Centralnog komiteta partije, ministre i partijske rukovodioce na nivou provincija. Si ih je pozvao da ulože izuzetan trud i da ne iznevere očekivanja naroda.
Po rečima upućenih partijskih insajdera, ovi novi visoki zvaničnici „imaju neke zajedničke osobine“, uključujući velike sposobnosti u pogledu političkog rasuđivanja, razumevanja i izvršenja.
U međuvremenu, vojska je takođe završila svoju tranziciju rukovodstva, sa novim timom u Centralnoj vojnoj komisiji i novim ministrom odbrane.
Si je početkom novembra posetio komandni centar za zajedničke operacije vojske i pozvao na „sveobuhvatno jačanje vojne obuke i spremnosti“. Nekoliko puta je naglasio „apsolutno vođstvo Partije nad narodnom vojskom“.
Prema njegovim rečima, vođstvo Partije definiše temeljnu prirodu modernizacije Kine.
S obzirom na ogromnu veličinu Partije i zemlje, nemoguće je bilo šta postići bez ovlašćenja Centralnog komiteta KPK i njegovog centralizovanog i ujedinjenog rukovodstva, kao i bez usaglašenosti nacije, izjavio je Si.
„Generalni sekretar Si ima harizmu da ujedini celu Partiju. On je naša okosnica, dok nacija juriša napred na novom putovanju ka modernizaciji“, rekao je Cai Hongšing, rektor Univerziteta Janbijan, koji je i poslanik u Nacionalnom narodnom kongresu.
NOVI POČETAK
Nacionalni narodni kongres smatra se značajnom platformom za pretvaranje partijskih predloga u volju nacije. To znači da se velike strategije kineske modernizacije, predstavljene na 20. partijskom kongresu, pretaču u konkretne planove na „dva zasedanja“.
Godine 1979, pokojni kineski lider Deng Šaoping uveo je pojam „kineska modernizacija“ na početku reforme i otvaranja, kao referencu na Šaokang ili dobrostojeće društvo. Nakon postizanja ovog cilja, KPK je predložila cilj umereno prosperitetnog društva u svim aspektima.
Na osnovu medijskih izveštaja, Si je prvi put upotrebio pojam „kineska modernizacija“ u jednom obraćanju javnosti u decembru 2015, dok je predvodio napore da se formuliše skica razvoja usmerena ka lansiranju nacije prema umereno prosperitetnom društvu u svim aspektima.
Šest godina kasnije, tokom proslave stogodišnjice KPK, Si je saopštio da je taj cilj postignut.
Si je nastavio da usavršava stratešku primenu kineske modernizacije, od gradnje umereno prosperitetnog društva u svim aspektima do polaska na novo modernizacijsko putovanje.
Na 19. Nacionalnom kongresu KPK, utvrdio je „raspored“ za realizaciju modernizacije, a na 20. partijskom kongresu pet godina kasnije predstavio je „mapu puta“ za ostvarenje tog cilja.
Si je sumirao pet glavnih karakteristika kineske modernizacije: ogromna populacija, opšti prosperitet za sve, koordinacija materijalnog i kulturno-etičkog napretka, harmonija čovečanstva i prirode, i miran razvoj. Ova skica kineske modernizacije sada je još preciznija, bolje osmišljena i izvodljivija.
„Mnogo je razmišljao o modernizaciji i pokrenuo je. Tokom svoje karijere radio je u kontinentalnim i priobalnim oblastima, i na lokalnim i centralnim nivoima. Bez obzira na to gde je radio, Si je bio aktivan reformator i pionir u unapređenju modernizacije“, rekao je Dejvid Ferguson, koji je priredio četiri toma knjige „Si Đinping: upravljanje Kinom“ na engleskom.
Cilj za 2023. je postavljanje solidnih temelja za izgradnju moderne socijalističke zemlje. Petogodišnji period, počevši od 2023, smatra se presudnom fazom.
Narodna skupština je odobrila vladin cilj rasta od oko pet odsto za 2023, što je dva procentna poena više od realnog rasta prošle godine. To znači da je ekonomski rast Kine u jednoj godini jednak BDP-u jedne razvijene evropske zemlje srednje veličine.
Ali, Kina ima 1,4 milijarde ljudi, što slabi poziciju zemlje u rangiranju po pitanju cifara po glavi stanovnika. Objašnjavajući cilj rasta od pet odsto, Si je rekao da ako Kina namerava da poveća BDP po glavi stanovnika na nivo jedne razvijene zemlje srednje veličine do 2035, mora da održi razuman rast na osnovu poboljšanja kvaliteta i efikasnosti. A Kina ima kapacitet da to uradi.
„Visokokvalitetan razvoj je primarni zadatak izgradnje jedne moderne socijalističke zemlje“, rekao je on.
Skoro sve provincije – njih 31, autonomni regioni i opštine u kontinentalnoj Kini postavile su više ciljeve rasta. Šangaj je utvrdio cilj na 5,5 odsto, dok su Sinđijang i Tibet utvrdili ciljeve na oko sedam i preko osam odsto, tim redosledom.
Vang Šangming, istraživač na Kineskom univerzitetu Renmin, rekao je da primetnu promenu u kineskom društvu posle 20. partijskog kongresa predstavlja činjenica da ljudi sada imaju snažniji osećaj da se ekonomija razvija. „Bez čvrstog materijalnog temelja nemoguće je ostvariti socijalističku modernizaciju“, kazao je on.
Veliku promenu predstavlja drugačiji pristup epidemiji bolesti Kovid-19. Tokom protekle tri godine, rigorozne mere borbe protiv ove bolesti u Kini efikasno su zaštitile živote i zdravlje ljudi. Si je prošlog novembra predsedavao sastankom partijskog rukovodstva, sa ciljem prilagođavanja mera protiv bolesti Kovid-19. Tri meseca kasnije objavljeno je da je Kina izašla iz pandemije kao pobednik.
Kristalina Georgieva, čelnica Međunarodnog monetarnog fonda, izjavila je da će kineska optimizacije politike protiv bolesti Kovid-19 verovatno biti najznačajniji faktor globalnog razvoja u 2023. godini.
Si je otišao na svoje prvo putovanje van grada nakon 20. partijskog kongresa, u posetu selu. Posetio je jedan voćnjak u Nangou, u provinciji Šansi, i otvoreno pitao uzgajivače voća koliko mogu da zarade dnevno, kakvi su im prihodi i kako su im porodice.
„Koje su tehnike branja jabuka?“, upitao je i potom ubrao jednu crvenu jabuku onako kako mu je farmer Džao Jongdong pokazao.
Ljudi su se okupili oko Sija ispred jednog objekta za sortiranje jabuka. „Njegova glavna briga su sredstva za život ljudi“, rekao je seoski kadar Džang Guanghong.
Pre Prolećnog festivala, Si je razgovarao sa kadrovima i ljudima iz svih delova zemlje putem video poziva. Pitao je službenika iz jednog sela u provinciji Sečuan, u kojem živi etnička manjina Ćijang, koliko turista posećuje selo i koliko stanovnici sela zarađuju. Saznavši da je prihod po glavi stanovnika celog sela prošle godine premašio 40.000 juana, Si je uskliknuo: „Nije loše!“
Turistkinja Vej Džuo pričala je Siju o svom iskustvu u tom selu. Rekla je da joj se posebno dopala ukusna dimljena svinjetina spremljena na lokalni sečuanski način. „Generalni sekretar me je zamolio da više jedem“, rekla je Vej. „Čini mi se da je njemu mnogo stalo do razvoja sela i povećanja prihoda običnih ljudi.“
Si je rekao kadrovima u svojoj pratnji da je „najteži i najzahtevniji zadatak izgradnje moderne socijalističke zemlje i dalje na selu“. Na Centralnoj ruralnoj radnoj konferenciji održanoj krajem 2022, rekao je da je snažna poljoprivreda preduslov jačanja zemlje, istakavši da je obezbeđivanje stabilnog i sigurnog snabdevanja žitaricama i važnim poljoprivrednim proizvodima uvek glavni prioritet.
Traženje istine u činjenicama je veoma cenjeno načelo među kineskim komunistima. Sam Si je tu postavio dobar primer. Tokom prethodne decenije, obavio je preko 100 inspekcijskih poseta na osnovnom nivou, kako bi stekao neposredno iskustvo na terenu.
Jednom prilikom je krenuo iz Pekinga rano ujutru i stigao u planinsko područje jugozapadne kineske provincije Čongćing uveče. Sedeći u jednom dvorištu sa lokalnim meštanima, rekao je: „Putovao sam avionom, vozom i kolima, menjajući tri prevozna sredstva da bih se sastao sa vama i čuo šta imate da nam kažete“.
Drugom prilikom, tokom jedne grupne diskusije na „dva zasedanja“, Si je rekao: „Vi, zvaničnici, ne možete da me prevarite. Potičem iz siromašne oblasti i znam kako je to“.
„Nova filozofija razvoja“, koju je Si uveo 2015, ističe inovacije, koordinaciju, zeleni razvoj, otvorenost i deljenje kao prioritete. Očekuje se da će ona usmeravati poduhvat modernizacije Kine.
Naučno-tehnološke inovacije su prioritet. Si je pozvao na ubrzavanje tempa samoodrživosti i samoosnaživanja u tom pogledu.
Džang Đin, poslanik u Nacionalnom narodnom kongresu i predsednik robotičke kompanije Sinsong, prisetio se Sijeve posete kompaniji pre nekoliko meseci.
„Idući kroz radionicu, gotovo stalno je zastajao i postavljao pitanja, pokazujući veliko interesovanje, naročito za proizvode koje je sama kompanija razvila, kao što su mobilni roboti koji se koriste na proizvodnim linijama za sklapanje automobila i robotske ruke u industriji proizvodnje čipova“, rekao je Džang.
U razgovoru sa mladim inženjerima, Si je naglasio da su nezavisne inovacije presudne za tranziciju zemlje u moćnog proizvodnog igrača. Postavio je pitanje eventualnih tehničkih izazova na koje je neophodno hitno odgovoriti i rekao da je od ključnog značaja podsticanje naučnog i tehnološkog samoosnaživanja kako bi se rešili problemi „uskog grla“, od kojih je neke izazvala zapadna tehnološka blokada.
Si je iznova naglašavao da reforme moraju da budu u skladu sa pravcem socijalističke tržišne ekonomije. U januaru je poslao jednog od zamenika premijera na godišnji Svetski ekonomski forum u Davosu, gde je taj zvaničnik najavio da se Kina nikada neće vratiti planskoj ekonomiji.
U februaru je uvedena velika reforma koja je obuhvatila celo tržište kapitala, promovišući sistem zasnovan na registraciji za celo tržište i razne javne emisije akcija, što je korisno za bolju dodelu resursa u skladu sa tržišnim mehanizmima.
Si je istovremeno uveo mere sprečavanja sistemskih rizika u oblastima finansija, nekretnina i dugovanja lokalnih vlasti.
U različitim prilikama je naglasio da, s jedne strane, Kina mora da produbi reformu državne imovine i preduzeća, a s druge strane treba da nastavi da poboljšava poslovno okruženje za privatni sektor.
Na ovogodišnja „dva zasedanja“, Si je rekao privatnim preduzetnicima da je Partija „privatna preduzeća i privatne preduzetnike oduvek smatrala svojim ljudima“ i ohrabrio ih da se oslobode briga i tereta i da smelo krenu u razvoj.
„Oduvek sam podržavao privatna preduzeća“, rekao je Si, koji je više od 20 godina radio u provincijama Fuđijan i Džeđijang, koje su obe poznate po živom privatnom sektoru.
Kineska privatna preduzeća nastavila su da rastu. Prema podacima Instituta Piterson za međunarodnu ekonomiju, 2012. nejavna preduzeća činila su tek oko 10 odsto ukupne tržišne vrednosti 100 najvećih kineskih kompanija kotiranih na berzi. Međutim, do kraja 2022. taj odnos je porastao na preko 40 odsto.
Si je rekao da ove godine planira da predstavi novu seriju opštih reformskih mera. Otvaranje na visokom nivou će se takođe ubrzati, što uključuje aktivno podsticanje pristupanja ekonomskim i trgovinskim sporazumima sa visokim standardima, kao što su Sveobuhvatni i napredni sporazum o transpacifičkom partnerstvu i Sporazum o partnerstvu u digitalnoj ekonomiji.
Godine 2021. opšti nivo carina Kine smanjen je na 7,4 odsto, što je ispod nivoa od 9,8 odsto utvrđenog od strane Svetske trgovinske organizacije. Zemlja planira da dodatno spusti carine za 62 proizvoda informacione tehnologije, a opšti nivo tarifa biće smanjen za dodatni 0,1 procentni poen.
Postoje vidljivi znaci da se ekonomska obnova zahuktava. Kineski proizvodni indeks menadžera nabavke (PMI) dostigao je 52,6 odsto u februaru, što je najviši nivo u poslednjih 11 godina. Očekuje se da će se privreda stabilizovati i ponovo početi da raste u prvom tromesečju, a očekivanja vezana za strane investicije ostaju pozitivna.
Kantonski sajam ove godine planira da poveća broj izložbenih štandova na 70.000. Kineski međunarodni sajam uvoza, Kineski međunarodni sajam trgovine uslugama i Kineski međunarodni sajam potrošačkih proizvoda, koji svi imaju Sijevu snažnu podršku, očekuju povećanje obima.
Od izgradnje novog socijalističkog sela do izgradnje lepe Kine, od umetičnog stvaralaštva do kulturno-etičkog napretka, Si je napravio nove planove koji obuhvataju sve važne oblasti.
Si je naglasio da ostvarivanje cilja velikog podmlađivanja kineske nacije zahteva potpuno ponovno ujedinjenje domovine, što je i neophodno i ostvarivo, i osmislio je generalnu strategiju rešenja tajvanskog pitanja.
U govoru pred kraj ovogodišnja „dva zasedanja“, Si je rekao da je neophodno odlučno se suprotstaviti spoljnom mešanju i separatističkim aktivnostima usmerenim ka „nezavisnosti Tajvana“ i naglasio snažan napredak procesa ponovnog nacionalnog ujedinjenja.
„Si je idealista i pragmatična osoba. On je trezven, praktičan, odlučan, ima široku viziju i sistemski pogled“, rekao je jedan službenik koji je radio sa njim u provinciji Džeđijang tokom ranih 2000-ih. „Ume da pretvori krize u dobre prilike i može da isprati neku skicu do njenog ostvarenja.“
NARODNI VOĐA
Si nije samo za narod, već i iz naroda.
Kada je radio zajedno sa poljoprivrednicima na selu naučio je da stisne zube dok vuče stajnjak i da ignoriše konstantnu gladi dok obrađuje zemlju. Te formativne godine naučile su ga istinskoj vrednosti ovih često zanemarenih članova društva, dajući mu prirodnu sposobnost da se poveže i sasluša obične ljude kako bi im pomogao u rešavanju njihovih problema.
Možda je napustio polja pre više decenija, ali ni kao generalni sekretar nije zaboravio ni one koji se tamo trude, niti one koji rade u ključnim industrijama u zemlji, od radionica do pijaca. Ostao je posvećen održavanju prisustva u javnosti putem ličnih poseta ili prepiske.
Tokom jedne posete jednom od pekinških hutonga, prepoznatljivih uličica glavnog grada, Si je zasukao rukave da napravi knedle sa jednom porodicom i razgovor je potekao. Pre nego što je otišao, Si je poverio da crpi snagu iz takvih interakcija.
Uprkos svom pretrpanom rasporedu, Si je dosledno davao prednost sreći ljudi kao suštinskoj. Više nego jednom je rekao: “Razvoj treba da koristi svim pojedincima pravednije i sveobuhvatnije i da kontinuirano promoviše svestrani razvoj ljudi”.
Početkom godine, Si je jednoglasno izglasan za deputata 14. Nacionalnog narodnog kongresa (NPC) na izborima u Điangsuu. Bio je samo jedan od preko 2.900 poslanika izabranih širom zemlje, predstavljajući dinamičnu socio-ekonomsku raznolikost zemlje, od radnika do farmera, od tehničkih stručnjaka do radnika migranata.
Si se 5. marta pridružio svojim kolegama poslanicima iz delegacije provincije Điangsu na sednici NPC-a kako bi razmotrili izveštaj o radu vlade i razgovarali o državnim poslovima.
Diskusija u Điangsuu nije bio jedini sastanak kome je Si prisustvovao tokom ovogodišnje “dve sednice”, niti je to bio jedini put da je razgovarao sa poslanicima i političkim savetnicima.
Od 2013. do 2022. godine, Si je bio prisutan na 53 rasprave i diskusije, direktno razgovarajući sa oko 400 poslanika i političkih savetnika. Od pitanja o stopi sklapanja brakova u neprivilegovanim seoskim područjima centralne Kine do zanimanja za detalje o industriji zimskog turizma u severoistočnoj provinciji Đilin, njegova pitanja su uvek dirljiva i relevantna.
Poznavaoci kineske politike vide takve interakcije kao manifestaciju kineske demokratije. Shodno tome, nije iznenađujuće što je Si stekao reputaciju za podršku osnaživanju javnosti u njihovim sopstvenim poslovima i podsticanju njihovog učešća u političkim poslovima.
“Kina je velika zemlja. Prirodno je da različiti ljudi imaju različite brige ili stavove o istom pitanju. Ono što je važno je da postignemo konsenzus kroz komunikaciju i konsultacije”, rekao je Si u obraćanju za Novu 2023. godinu.
U junu 2022. Kina je završila izbore za narodni kongres na nivou okruga i opština. Na izborima je učestvovalo više od milijardu birača (1, 064 milijarda). To su bili jedni od najvećih svetskih demokratskih izbora.
Narodni kongres je okosnica kineskog političkog sistema, a poslanici NPC-a su odgovorni za širok spektar dužnosti, uključujući formulisanje zakona, nadgledanje vlade i pravosudnih organa i biranje nacionalnih lidera.
Svaka od 55 etničkih manjina u zemlji je zastupljena u nacionalnom zakonodavstvu. Dong Caijun je pripadnica etničke grupe Bao’an, koja ima samo oko 20.000 pripadnika.
Na “dve sednice” 2019. godine predložila je novi brzi put koji bi podstakao razvoj njenog okruga u provinciji Gansu, u severozapadnoj Kini. Ostali poslanici su pohvalili njen predlog, a Si, koji je bio prisutan na sastanku, je odgovorio tražeći od relevantnih resora da prouče predlog.
Nakon više krugova istraživanja i studija izvodljivosti, počela je izgradnja. Završetak je predviđen ove godine.
“Ovaj put predstavlja težnju ljudi u mom rodnom gradu za modernim životom”, rekla je Dong.
Ćuan Taići, koja radi na autobuskoj stanici u Lianjungangu, Điangsu, upravo je završila svoj drugi mandat kao poslanica u nacionalnom zakonodavnom telu. Ona je glasala za Sika da bude kineski predsednik pre pet godina.
“Podržala sam ga [kao predsednika] jer verujem da je on lider od poverenja koji zaista brine o ljudima”, rekla je ona.
Ona je podsetila da je Si bio prisutan tokom rasprave pre mnogo godina kada je pokrenula pitanje o besplatnom autobuskom prevozu za decu što je moglo izazvati prodjau prekobrojnih karata. Si je odmah progovorio, iznenadivši Ćuan, jer je mislila da je tema previše specifična i mala za državnog lidera. Si nije samo govorio, već je i pitao o praksi u vozovima za referencu. Nakon sastanka, brzo je počelo razmatranje pitanja, što je kulminiralo praktičnim planom.
“Kada je Si razgovarao sa nama poslanicima iz baze, nije bio snishodljiv. Pitao nas je: ‘Da li je ovako?’ ‘Je li ovo dobro ili nije?'”, priseća se Ćuan.
Tokom “dve sesije” 2021. Ćuan je ponovo srela Sija. Prišla mu je i ispričala njihovu prethodnu interakciju. Međutim, u hodniku je bila gužva, ali kada je odlazio Si je rekao: “Hajde da razgovaramo o tome kasnije”. Ćuan je mislila da će to biti kraj njihovog razgovora, ali oko 23 sata te noći primila je poziv od Sijevog tima. Pitali su je da li ima bilo kakve sugestije ili probleme da iznese.
Si smatra da je demokratija uslov za moderne zemlje, ali mora biti u skladu sa nacionalnim uslovima, a kineska demokratija nikako ne bi trebalo da bude isto što i demokratija zapadnog tipa. On opisuje kinesku demokratiju kao “sveobuhvatnu narodnu demokratiju” koja pokriva sve aspekte demokratskog procesa i sve sektore društva.
“Svrha demokratije je da se pozabavi pitanjima koja zahtevaju rešavanje od strane naroda”, rekao je on.
Izazovi sistemu se ne tolerišu
Prema jednom svedoku, tokom plenarne sednice agencije za borbu protiv korupcije 2014. godine, Si je opširno diskutovao o slučaju kupovine glasova prilikom izbora lokalnih poslanika u Hunanu. Vidno ljut, Si je postavio niz pitanja: Gde su nestali članovi Partije? Gde su njihovi pojmovi o partijskoj disciplini i zakonu? Gde im je savest?
Nakon toga, Si je pomenuo ovaj slučaj još u najmanje dva navrata. Na kraju je 467 ljudi odgovaralo.
Kinesku praksu modernizacije posmatrači su često smatrali teškom, posebno imajući u vidu ogromnu veličinu Kine – bez presedana od industrijske revolucije u Evropi. Si je izjavio da je čak i ishrana preko 1,4 milijarde ljudi značajan izazov. Pitanja kao što su zapošljavanje, distribucija, obrazovanje, zdravstvena zaštita, stanovanje, staranje i briga o deci ne treba potcenjivati, posebno s obzirom na veličinu stanovništva.
Prema Siju, napredovanje kineske modernizacije zahteva novi put upravljanja zasnovanog na zakonu. Pitanje vladavine prava nasuprot vladavine čoveka je fundamentalno pitanje i glavno pitanje koje sve zemlje moraju da reše u procesu modernizacije, rekao je Si.
U potpisanom članku povodom 40. godišnjice proglašenja i primene važećeg Ustava, Si je istakao ulogu Ustava u izgradnji moderne socijalističke zemlje i velikom podmlađivanju kineske nacije.
Si i drugi poslanici NPC-a su u ponedeljak glasali za izmenu Zakona o zakonodavstvu, dodajući sadržaj za promovisanje primene Ustava. Si je 2018. bio prvi kineski predsednik koji se zakleo na vernost Ustavu. Prošle nedelje, nakon što je izabran, Si je ponovo položio zakletvu, a pratili su ga članovi njegovog vladajućeg tima.
ZALAGANJE ZA MIR, RAZVOJ
U drugoj polovini prošle godine, Si se vratio “oflajn” diplomatskim aktivnostima nakon “diplomatije u oblaku” koja je karakterisala dve i po godine pandemije.
Samo tokom protekla četiri meseca, Si je prisustvovao samitu G20 na Baliju, sastanku ekonomskih lidera APEC-a u Bangkoku i prvom samitu Kine i arapskih država i samitu Saveta za saradnju Kine i Zaliva u Rijadu.
Na marginama multilateralnih događaja, Si je takođe održao bilateralne sastanke sa liderima iz više desetina zemalja, uključujući Francusku, Holandiju, Australiju, Republiku Koreju, Japan, Indoneziju, Saudijsku Arabiju, Egipat i Irak.
Kod kuće, Si je ugostio mnoge strane lidere i zvanice u Pekingu nakon partijskog kongresa. Među gostima su bili lideri iz Vijetnama, Pakistana, Tanzanije, Nemačke, Kube, Mongolije, Laosa, Rusije, Filipina, Irana i Belorusije. Za neke je ovo bila prva poseta Kini, dok su drugi bili “stari prijatelji”.
Tokom protekle decenije, Si je jasno preneo da će Kina kroz razvoj stvoriti nove mogućnosti i dodati više stabilnosti i izvesnosti tako nestabilnom svetu.
“Kako se bude razvijala, Kina će davati veći doprinos zajedničkom prosperitetu sveta” , rekao je Si.
Tokom sastanka sa katarskim emirom šeikom Tamimom bin Hamadom Al Tanijem u Rijadu u decembru, Si je pomenuo Svetsko prvenstvo u fudbalu čiji je domaćin Katar, rekavši da je taj događaj uneo svežu i pozitivnu energiju u današnji neizvestan svet. Tamim je zahvalio Kini na doprinosu Svetskom prvenstvu, uz napomenu da su kineske kompanije izgradile glavni stadion, a dolazak dve pande upotpunio je prazničnu atmosferu turnira.
Stadion koji je pomenuo šeik je katarski stadion Lusail, koji je bio domaćin finalne utakmice Svetskog prvenstva između Argentine i Francuske. Mnogi ga smatraju kultnim dostignućem Inicijative Pojas i put (BRI).
Inicijativa Pojas i put koju je predložio Si 2013. godine, takođe je pomogla Indoneziji da izgradi svoju prvu brzu železnicu. Posle samita G20 na Baliju, Si i indonežanski predsednik Džoko Vidodo su putem video veze gledali operativnu probu brze železnice Džakarta-Bandung. Očekuje se da će pruga, koju su zajednički izgradile dve zemlje, olakšati kretanje robe i ljudi i povećati lokalne prihode.
Do danas je dokumente u okviru okvira Pojasa i puta potpisala 151 zemlja i 32 međunarodne organizacije potpisale, na dobrobit zemalja učesnica.
Grčka luka Pirej razvila se u jednu od najbrže rastućih kontejnerskih luka na svetu otkako joj se pridružila kineska kompanija.
Još jedan važan predlog koji je Si izneo 2013. bila je zajednica sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo. Ona je ugrađena u ustave i Partije i države i ugrađena u važne dokumente Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija ili multilateralnih mehanizama.
Si je na samitu G20 rekao da sve zemlje moraju prihvatiti viziju zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo i zalagati se za mir, razvoj i saradnju od koje svi imaju koristi.
“Sve zemlje treba da zamene podelu jedinstvom, konfrontaciju saradnjom, a isključenost inkluzivnošću”, naveo je Si u govoru.
On je takođe svečano obećao svetu da “bez obzira na to koju fazu razvoja dostiže, Kina nikada neće tražiti hegemoniju niti se baviti ekspanzionizmom”.
On smatra da sve dok velike zemlje održavaju komunikaciju i iskreno se ophode jedni prema drugima, “Tukididova zamka” se može izbeći.
Kina je pokazala svetu da jedna zemlja može da se razvija i napreduje bez angažovanja u ekspanzionizmu i da može pomoći drugim zemljama da se razvijaju istovremeno, rekao je iranski predsednik Ebrahim Raisi u potpisanom članku objavljenom pre nego što je posetio Kinu u februaru.Kao odgovor na Sijevu inicijativu, delegacije Saudijske Arabije i Irana održale su razgovore ranije ovog meseca u Pekingu. Dve zemlje su postigle dogovor o obnavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju ambasada i misija u roku od dva meseca.
Jedan od Sijevih diplomatskih sastanaka na visokom nivou u proteklih nekoliko meseci bio je njegov prvi sastanak licem u lice sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom od kada je postao predsednik. Tokom tročasovnog razgovora na Baliju 14. novembra, Si je rekao Bajdenu da odnosi Kine i SAD ne bi trebalo da budu igra u kojoj jedna strana nadmašuje ili napreduje na račun druge, i da su uspesi Kine i Sjedinjenih Država prilike, a ne izazov za drugu stranu.
“Kina ne nastoji da promeni postojeći međunarodni poredak niti da se meša u unutrašnje stvari Sjedinjenih Država i nema nameru da izaziva ili zameni SAD”, rekao je Si.
Bajden je rekao da Sjedinjene Države poštuju kineski sistem i da ne žele da ga promene. Sjedinjene Države ne traže novi hladni rat i ne nastoje da revitalizuju saveze protiv Kine, rekao je on.
Bajden je rekao i da SAD ne podržavaju “nezavisnost Tajvana”, da ne podržavaju “dve Kine” ili “jednu Kinu, jedan Tajvan” i da nemaju nameru da se upuštaju u sukob sa Kinom.
Na sastancima sa evropskim liderima, Si je istakao da u vezi sa ukrajinskom krizom Kina podržava primirje, prekid sukoba i mirovne pregovore.
Kina je u februaru objavila mirovni plan od 12 tačaka o ukrajinskoj kriz, u kojem se navodi da se suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja moraju efikasno podržavati, a univerzalno priznato međunarodno pravo, uključujući ciljeve i principe Povelje UN, mora strogo poštovati. “Nuklearno oružje se ne sme koristiti, a nuklearni ratovi se ne smeju voditi “, navodi se u političkom dokumentu.
Si je lider koji pruža viziju i planove za promovisanje rešenja velikih problema sa kojima se čovečanstvo suočava, rekao je Kit Benet, dugogodišnji specijalista za Kinu i potpredsednik britanskog Kluba grupe 48.
RAZVIJANJE LJUDSKOG NAPRETKA
Kada je Si održao svoje novogodišnje obraćanje 2023, ljudi su mogli da primete tomove knjiga na polici iza njega u njegovoj kancelariji, među kojima su Opšta istorija Kine, Kompletne pesme dinastije Tang, Globalna istorija, Sabrana dela Vilijama Šekspira. Si koji je čitanje nazvao svojim omiljenim hobijem, poznat je po tome što crpi mudrost iz pisane reči kako bi upravljao zemljom.
Posle partijskog kongresa, Si se uputio u provinciju Henan u centralnoj Kini i posetio ruševine Jinsu. Lokalitet star 3.300 godina bio je glavni grad kasne dinastije Šang (Jin), prve potvrđene ruševine iz ovog perioda. Ulazeći polako u Jinsu muzej, Si je zamišljeno razgledao eksponate, uključujući bronzano posuđe, posuđe od žada, proročanske natpise na kostima i druge relikvije.
“Toliko dugo sam želeo da posetim ovo”, rekao je Si. “Dolazim ovde žedan dubljeg razumevanja kineske civilizacije kako bismo mogli da učinimo da prošlost služi sadašnjosti i da crpimo inspiraciju za bolju izgradnju moderne kineske civilizacije”, dodao je.
“Sa dugom i kontinuiranom istorijom, kineska civilizacija je oblikovala našu veliku naciju i ova nacija će i dalje biti velika”, dodao je Si, pozivajući na napore da se promoviše tradicionalna kultura, koja je, prema rečima lidera, “koren” novih teorija Partije.
Si je predložio kombinovanje osnovnih principa marksizma sa tradicionalnom kulturom, verujući da samo kada je modernizacija zemlje ukorenjena na plodnom tlu njene istorije i kulture, ona može cvetati i opstati.
Si je 2014, kada je posetio pekinški univerzitet, rekao da nije voljan da vidi kako se kineske klasične pesme i eseji uklanjaju iz udžbenika. U novembru 2013. posetio je Ćufu, rodno mesto Konfučija, a sledeće godine se obratio na međunarodnoj komemoraciji drevnog kineskog filozofa. Kada je 2021. godine posetio park posvećen Džu Siju u istočnoj kineskoj provinciji Fuđijan, Si se dugo zadržao pred rečima poznatog kineskog konfučijanskog filozofa iz 12. veka. Džu je čuven po rečima da se nacija zasniva na sopstveim ljudima i da je društvo uspostavljeno za dobrobit svojih ljudi. Si je na ranijoj studijskoj sednici Političkog biroa Centralnog komiteta KPK, citirao Džuove reči, naglašavajući da nijedno političko razmatranje nije važnije od ljudi.
Si je više puta izrazio žaljenje zbog poniženja i poraza koje je pretrpela kineska nacija, uprkos njenom mestu na čelu sveta u poslednjih 5.000 godina.
Posebno je ukazao da je kineska modernizacija postigla značajne rezultate “po visokoj ceni i uz velike teškoće”. Naglasio je da Kina stoga treba da krene sopstvenim putem ka modernizaciji. Stručnjaci smatraju da kineska modernizacija, koja nudi novi oblik ljudskog napretka, razbija mit da je “modernizacija jednaka ‘vesternizaciji’”. Si je rekao da se moraju uložiti napori da se postigne veća efikasnost od kapitalizma uz efikasnije održavanje pravednosti u društvu.
Prema Dženg Jongnianu, profesoru na Kineskom univerzitetu u Hong Kongu (Šenžen), kineska modernizacija je način da se izbori sa problemima sa kojima se sve zemlje suočavaju. Pre svega, izvor njene vitalnosti je uglavnom održivi ekonomski razvoj, rekao je on.
Britanski naučnik Martin Žak veruje da ako Kina može uspešno da reši nejednakost na način na koji je pobedila apsolutno siromaštvo, takva pravednija i inkluzivnija modernost će imati ogroman globalni uticaj.
Si je ponosan i uveren u dostignuća i izglede pokreta modernizacije. Jednom je rekao da je “Kina uspela da pogleda svet u oči”, misleći na porast snage zemlje. To, međutim, ne znači težnju za jednostranom dominacijom, a još manje za sukobom civilizacija. On je za Kinu upotrebio poznatu metaforu o “lavu koji spava” i primetio da se “danas lav probudio, ali je miran, prijatan i civilizovan”.
Si je istakao da Kina neće ići stopama pojedinih zemalja koje su ratom, kolonizacijom i pljačkom postigle modernizaciju i da Kina podržava mir, razvoj, saradnju kao i obostranu korist, što je određeno kineskim sistemom i kulturom.
Fraza koja sadrži reči “promovišite zajedničke vrednosti čovečanstva kao što su mir, razvoj, pravičnost, pravda, demokratija i sloboda” upisana je u Ustav Partije stranke prošle godine.
Si je takođe skromno predložio da socijalizam u primarnoj fazi mora savesno proučavati i oslanjati se na blagotvorna dostignuća civilizacije koju je stvorio kapitalizam. “Uzrok promovisanja kineske modernizacije, koja je bez presedana i pionirski poduhvat, neizbežno će se susresti sa svim vrstama rizika, izazova, poteškoća, pa čak i opasnih oluja, od kojih neke možemo da predvidimo, a druge ne možemo”, rekao je Si. “Upregnimo svoj nesalomivi borbeni duh da otvorimo nove horizonte za našu stvar”, dodao je.
“Oni koji rade, uspeće, a oni koji koračaju stići će na odredište. Ličnost od akcije ostaviće dobro ime u istoriji”, rekao je Si.
Izvor: Sinhua
Komentari (0)