Si je –  konstatuje AP – “u velikoj meri izbegao da direktno govori o pitanjima s kojima se Kina suočava, ukazujući umesto toga na uspehe u poljoprivrednoj proizvodnji, eliminaciju siromaštva i održavanje Zimskih olimpijskih igara u februaru”.

Međutim, donekle se indirektno okrenuo izazovima rekavši: “Svet nije u miru”, a Kina će se “uvek nepokolebljivo zalagati za mir i razvoj… i nepokolebljivo stoji na pravoj strani istorije”, rekao je on.

Pošto pominje da su proteklih nedelja bili ulični protesti protiv Sijeve vlade, prvi s kojima se vladajuća Komunistička partija suočila posle više od tri decenije, AP navodi da Sijev govor odražava “zapanjujući zaokret u kineskoj tvrdoj politici suzbijanja COVID-19 koja je izazvala ogroman porast broja inficiranih i zahteve SAD i drugih da putnici iz Kine dokažu da nisu zaraženi”.

Kineska privreda, piše AP, bori se da izađe iz zastoja koji podstiče rastuću nezaposlenost, dok su veze sa SAD i drugim velikim državama na istorijskom minimumu.

Si koji je i šef sve moćnijih oružanih snaga, u oktobru je dobio treći petogodišnji mandat na čelu Komunističke partije, podseća AP i navodi da bi on, “pošto je izbacio potencijalne rivale i eliminisao sva ograničenja za svoje mandate, potencijalno mogao da do kraja života bude kineski lider”.

AP piše da je 2022. godine Kina bila pod pritiskom zbog svoje kontinuirane podrške Rusiji, a Si je u petak imao virtuelni sastanak s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kada je, kako je preneto, događaje u Ukrajini opisao kao “krizu”.

Taj termin, smatra AP, odstupanje je od uobičajenih kineskih referenci na “ukrajinsku situaciju”, te ta promena može da odražava rastuću zabrinutost Kine o pravcu u kojem ide sukob u Ukrajini.

Ipak, u svom razgovoru s Putinom, Si je ponovio kinesku podršku Moskvi. Kina je obećala prijateljstvo sa Rusijom “bez granica” i nije okrivila Putina za sukob, dok je kritikovala SAD i NATO i osudila ekonomske sankcije koje su uvedene Rusiji.