Kao što kaže stara kineska izreka, za svaku nepravdu postoji počinilac; za svaki dug postoji dužnik. U slučaju ukrajinske krize, navodi kineska agencija, Vašington je odigrao dvostruku ulogu i kao počinilac koji je podstakao sukob i kao dužnik koji je žrtvama dugovao pravdu i odštetu.

Namerno sejući razdor između Rusije i Ukrajine i zlonamerno terajući dve zemlje u ćošak konfrontacije, neke vašingtonske elite piju šampanjac za vešto manevrisanje nesrećom uprkos granatiranju i pucnjavi koja pustoši Ukrajinu. To je razlog zašto američki političari lete tamo-vamo preko Atlantika da bi okupili saveznike i pojačali neprijateljstva protiv Rusije, oni pokazuju malo interesovanja za priznavanje osnovnog uzroka ili posredovanje u političkom rešenju tragedije u Ukrajini.

Smatranje Rusije potencijalnim izazivačem američkoj hegemoniji nikada nije skinuto sa dnevnog reda Vašingtona. Još od raspada Sovjetskog Saveza, SAD su neprestano nastavljale vojno raspoređivanje ka istoku, ne obazirući se na legitimne bezbednosne brige Rusije i razmestile su ofanzivno strateško oružje u Istočnoj Evropi, pregazivši rusku crvenu liniju više puta.

SAD su, u pokušaju da iskoriste protivničko oružje, dale sve od sebe da prevare Ukrajince da se ponašaju kao „mostobran“ za potiskivanje svog suseda u zamenu za prihvatanje Zapada, što se na kraju ispostavilo kao prazno obećanje, koje je, ne pružajući bezbednosne garancije, posejalo seme vojnog sukoba u Ukrajini.

Pitajući da li je iko ikada pomislio da bi slepo poverenje u Vašington moglo da košta desetine hiljada života, Sinhua ocenjuje da se iza ukrajinske krize kriju neizrečene kalkulacije Vašingtona o sopstvenim interesima.

Prvi je, naravno, da zadrži svoju propadajuću globalnu hegemoniju. Tokom Hladnog rata, SAD su se povukle da bi preuveličale bezbednosnu pretnju Sovjetskog Saveza za Zapadnu Evropu, samo da bi podstakle strah zapadnoevropskih zemalja i ugurale ih u orbitu Vašingtona. Sa završetkom Hladnog rata, SAD očajnički traže novog imaginarnog neprijatelja koji će spojiti njihov sve rascepkaniji savez i opravdati postojanje Severnoatlantskog saveza, relikta Hladnog rata, koji služiti samo kao zaštitna ograda za američku hegemoniju, ocenjuje kineska agencija i dodaje da se sukob Rusije i Ukrajine dobro uklapa u takvu agendu.

Američki vojni kompleks je takođe spreman da ostvari ogromnu zaradu od sukoba. „U diplomatiji se obično ne može zaraditi mnogo novca“, rekao je za Sinhuu Erik Sperling, izvršni direktor antiratne grupe Pravedna spoljna politika (Just Foreign Policy).

Nakon izbijanja sukoba, Bela kuća je predstavila plan budžeta za fiskalnu 2023. godinu, pozivajući na povećanje vojne potrošnje. Plan od ukupno 5,8 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara uključuje 813,3 milijarde dolara za „nacionalnu odbranu“, sa 773 milijarde opredeljenih za Ministarstvo odbrane.

Od početka godine, američke odbrambene firme kao što su Lokhid Martin (Lockheed Martin) i Rejteon Tehnolodžis (Raytheon Technologies) već su doživele rast cena svojih akcija. S rastom cena energije i turbulencijama na finansijskim tržištima, teret sukoba Rusije i Ukrajine podneli su manje-više ljudi u celom svetu, osim vašingtonske elite koja to zapravo unovčava, navodi Sinhua.

Dok većina ljudi tuguje i žali za žrtvama, krvavi sukob u Ukrajini još jedan je dokaz činjenice da je Vašington glavni fitilj ratova na svetu i najveći izvor turbulencija. Tek kada SAD napuste svoj mit o hegemoniji i opsednutost geopolitičkom konkurencijom, svet može videti tračak nade u trajni mir, zaključuje kineska agencija u komentaru o rusko – ukrajinskom sukobu.