Šmit je 26. marta ove godine nametnuo izmene Izbornog zakona BiH, koje se odnose na uvođenje novih tehnologija u izborni proces i davanja većih ovlašćenja Centralnoj izbornoj komisiji BiH (CIK).

Visoki predstavnik je dao određeni rok parlamentarnim strankama u BiH da u državmom parlamentu usvoje ovaj zakon i na njega, eventualno, ulože neke amandmane, ali se to nije desilo, zbog čega su amandmani koje je on nametnuo stupili na snagu.

“Zakon o izmenama i dopunama Izbornog zakona BiH, na privremenoj osnovi, sve dok ga Parlamentarna skupština BiH ne usvoji u istom obliku, ili dok ga Parlamentarna skupština BiH ne usvoji uz izmene i dopune”, navedeno je u Šmitovoj odluci iz marta ove godine.

Visoki predstavnik je svojom odlukom odredio uvođenje “izbornih tehnologija” u proces glasanja, a to se odnosi na skenere, video nadzor na biralištima i elektronsku identifikaciju birača.

Pre primene provešće se pilot projekat u deset opština za oktobarske lokalne izbore.

Visoki predstavnik je zabranio kandidovanje na izborima osoba koje su optužene ili koje su osuđene za ratne zločine.

Šmit je dao ovlašćenje CIK-u da imenuje predsednike i zamenike svih biračkih odbora u celoj državi, koji ne smeju biti članovi političkih stranaka niti obavljati dužnosti u telima političke stranke.

Ostale članove biračkih odbora i njihove zamenike imenuje opštinska izborna komisija, na predlog političkih subjekata.

Uz to, izvršena je i korekcija u vezi sa delovanjem medija tokom izborne kampanje, posebno delovanja “onlajn” medija, odnosno “fantomskih portala”, koji nemaju jasno definisanu vlasničku i uredničku strukturu.

Na taj način bi trebalo da se spreči “nicanje” portala uoči izbora koji su jasno opredeljeni za jednu političku opciju.

Šmit je izmenama zabranio glasanje za više od tri osobe sa stranačke liste, dok je do sada taj broj bio neograničen.