Izrada nove projektno-tehničke dokumentacije je počela prošle godine jer je, ranije radjena zastarela, a trebalo bi da bude završena sledeće godine. Vlada Srbije je te projekte proglasila projektima od posebnog, državnog interesa.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović rekla je da bi hidroelektrana Djerdap 3 imala 2.200 MW i još po 200 MW bi proizvodile solarna i vetroelektrana, ukupno 2.600 MW.

“To bi bila hibridna reverzibilna hidroelektrana, radila bi se po fazama, 600 megavata bi bila prva faza. Prva faza bi mogla biti na mreži do 2025. godine i neke procene nam govore da bi to moglo biti dve milijarde evra, ali to su samo procene”, rekla je Mihajlović.

Hidroelektrana “Bistrica” bi bila od 600 MW, a okvirne procene govore da bi koštala 700 miliona evra. Kada se sledeće godine završi i ta projektno-tehnička dokumentacija mora se obezbediti i izvor finansiranja za obe hidroelektrane.

“Pored toga EPS mora da udje u strateško partnerstvo za obnovljive izvore energije, da oni koji hoće da grade velike solarne elektrane i vetroelektrane od 1 gigavat ulaze u partnerstvo sa EPS-om tako da EPS ima 50 odsto ili većinsko vlasništvo, da balansiranje radi EPS za strateškog partnera, a da struja koja se proizvede prvo ide za domaće potrebe, a višak za izvoz”, istakla je Mihajlović.

Srbija 70 odsto električne energije proizvodi u termoelektanama, a 30 odsto je iz obnovljivih izvora. Ove godine su, zbog suše i pada vodostaja, hidroelektane skoro prepolovile proizvodnju koja je iznosila samo 15 odsto prosečne.

Vetroelektrane u Srbiji imaju instalisanu snagu od oko 500 MW. Kapaciteti za solarnu energiju su oko 50 MW, ali država pokušava da stimuliše domaćinstva koja su najveći dnevni potrošači struje od 42 odsto, da uz subvenciju od 50 odsto, postavljaju panele na krovove.

Prilog Kineske medijske grupe (CMG)